Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

1193

заном, морају бити ограничеиа, и међу њима се најдакше да применити У школи биографско-генетско, где се постанак једнога дела доводи у везу с личним доживљајима његова творца. За сва објашњења вреди, јјјто је мало час за објашњење уопште речено, — она не смеју притиснути предмет, да се овај испод њих не види, него га тако-рећи невидљиво потпомоћи, да што лакше продре у ум ученички. Ако садржина сама собом доста јасно говори, ако није потребно скидати љуске, да се дође до њезине језгре, онда је треба пустити, да сасвим сама за себе говори, па не тражити увек ни основну мисао, нити рашчлањавати свагда њезин мисаони ток. Али садржине су различите и облици су различити, па ће према томе и примена објашњења бити различита: читање може бити статарно и курсорно. Правило је, да се епска песма (дакле и приповетка и роман) чита курсорно, лирска и драмска статарно. Тако ће се на пр. народне приповетке, народне песме, А. К. Л.азаревић читати курсорно, са што мање објашњења, Ђачки растанак и ГорскиВијенац статарно. Више језиковнога објашњења траже дела из старије и из покрајинских књижевности, али читање тих дела (нарочито кад се морају читати целине или бар већи одломци, као на пр. Осман и Живот и прикљученија) ипак да не буде тако, да губи характер курсорнога. Ни статарно читање не еме бити толико расплинуто, да се рад појединости изгуби целина, да се од силне воде не види море. Ако је баш понекад и потребно много објагањавати (па и код епских песама, н. пр. Смрт Смаил-аге), онда се код најбољих дела препоручује, да се после статарнога читања пређе и једном курсорно, или у целини или бар они одломци, који су први пут тако саопгатени, да не би могли својом целином утицати. И превођење није ништа друго до објашњење текста, стога и оно улази у експликативну наставу. Сваки је текст објашњен, кад се добро преведе, „најбоље је објашњење добарпреводнаматерњи језик" (пруске инструкције). За школу је при превођењу главно начело: нити се везати строго за речи текста., нити се од речи сасвим ослободити и можебити сасвим неодређено исказивати смисао садржине. Речи су и садржина у уској вези, и управо онај, који вели, да му је само до садржине стало, мора пазити и на избор речи, јер овим је садржина условљена. Као што се не сме преводити првом најближом речи по значењу, тако се исто не сие ни којом било, него оном, која највише садржини одговара. Ово се неће моћи увек .једнострано одредити, могућности за објашњење једнога текста могу бите различите (ни учитељ неће у току година увек једно и исто место на један и исти начин преводити!), стога учитељ треба да да гато вигае слободе и себи и ученицима, и да се не везује за један израз или за један начин превођења, јер један добар превод никако не искључује други добар превод, као гато је то