Просветни гласник

1192

ИРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

и њихова и ученичка, пореку њихове „необориве" судове. Нека имају у виду бар то, ако може бити не би били вољни да се обазру на захтеве и интелектуалнога и моралнога васпитања, који траже да се ученицима не дају готови судови, да се они не поводе за туђим судовима, и да треба пре свега сам предмет добро да упознају 1 . Разумевање једнога предмета не можо ићи даље од његова познавања, ово је увек потребна и неминовна претпоставка за оно. У школи треба да се та претпоставка истом добије, и ученици не навикавају да говоре и суде о оном, што нису упознали. Потпуно се разумевање компликованих појава у школи не може постићи, јер је знање ученика ограничено, за-њ се траже многе везе, које ученици не могу имати, и кад се за тим тежи, онда се, свесно или несвесно, постављају средњошколској настави дажни циљеви, јер се тражи и оно, што је задатак више наставе или даљега самосталног рада у животу. Од упознавања с предметима и од њихова разумевања на основу чињеница, које су ученицима иозпате или треба да су и њима познато, средња школа даље не може ићи. Да им таково разумевање да, смер је настави, што објашњује (експдикативна настава). Настава, што објашњује, прати све предмете, поред опажаља предмета и без овога, али највећу улогу она игра у читанци и у лектири уопште. Она треба да потпомогне правилно схватање садржине и њезина облика, т. ј. средстава за приказивање садржине. Осим садржине и њезина облика она обухвата и ствари, ко.је се јављају у садржини, и језик, уколико .је он уопште средство за исказивање мисаоних садржина, а не само обдик за једну одређену садржину. Истраживање основне мисли, приказивање читавог мисаонога тока, изналажење веза у њему чини логичко објашњење; граматичко, стилистичко, реторичко и иоетичко бави се обликом, а објашњење је појединих географских, историјских и других чињеница реално. Ако се у садржини износе личности, њихова дела и њихови поступци, онда се не сме занемарити ни етичко објашњење, јер настава треба да створи и етичка уверења и према стеченим етичким уверењима да процењује етичку вредност личности и њихових поступака. Уметничко дело као целина може се објашњавати још и естетички, генетски (и биографско-генетски) и дитерарно-историјски. Ова објашњења. према већ напред ка-

1 На који начин може да залута дитерарна настава, нека нослуже као ирпмери ови случајеви из наших школа. Учитељ пита ученика: »Какве је вредности Шилерово дело »Орлеанка девојка«? Ученик, бојећи се да ие призна сувише много јадноме Шилеру, одговара: »Ооредње«. »Није истина«, на то ће учитељ, »оно је слабо«. — Други је један учитељ, кад ученлк није умео да му наброји натнисе изгубљених Гундулићевих драма, сав згранут узвикнуо : »Шта, зар ни то не знаш На исаиту (приватном) учитељ тражи, да му ученик изнесе садржину: »Живота и прикљученија«. Ученик одговара: »Нисам читао Досптија и не знам садржину, али знам, што је више, критику његових дела".