Просветни гласник

НАСТАВА И К.УЛТУРА

1199

ова тако проста догика практичне технике, необјашњиве. врдо често осакаћене заборавом иди изопачене манамадуха. Кад се не бих бојао, ;а се не да основи мога мишљења непријатан изглед огромне иарадоксе, рекао бпх, да је у ствари нотребно исто толико ФилозоФирати са једним дететом од пет година као и са етудентом снецијалне математике, — тиШ18 ти^апЉз, — да бн им се објасниде гдавне математичке Формуле: са дететом, јер су ови очевидни принципи још у чистом и савршено простом стању за његову невешту интелигенцију а и зато што још није ништа дошло да их отежа у памћењу ни да их занлете у пракси дискурзивних операција; са посвећеним математичарем, јер је он напротив посгао довољно господар своје мисли, да би се ионово упутио путем анализе основним иринципима целог система његових сазнања и логичким законима, који владају и оправдавају операције, чија му је пракса врло добро позната. Дакле, мора се признати, да многе личности, савршено способне да дају деци прва знања из рачуна, занемарују да се помогну овом философијом математичке логике, било што их оиа иремаша и нгго им је непозната, било што им она изгдеда као скуп истина, М. Ј^а РаИззе-а врдо очевидних да би се мораде објашњавати, било наиослетку с тога, што се претпоставља да је врдо тошка за децу. Математичко посвећивање се прима из основа само онда, ако они, који на себе примају руковање њиме немају у почетку нотпуну апстракцију свог знања, својих метода и својих умних наклоности, да би пажљиво посматрали како мала деца на свој начин себи представљају апстрактне количине и односе између њих. * * Моја испитивања односе се на ове тачке: 1°. Како .је схваћена и изражена цеда прва представа о бро.јној количини ? 2°. Како се јављају конструкци.ја бесконачног реда целих бројева, затим разумевање п употреба система бројања? 3°. Како се представљају и како су схваћене најпростије аритметичке радње, радње, које су у непосредној вези са теоријом разломака? 4°. Како се може припремити и изазвати прва идеја о алгебарском рачуну? Скун носматрања и огдеда, које сам вршио на два старија детета у исто време узета на учење и упућена (једно од 4 год. и 4 мес., а друго од 5 год. и 6 месеци), нису ми показади, да су од знатног утицаја на брзину и трајашност добивених резудтата ни раздика у го,динама ни неједнака лакоћа у општим схватањима (у овом тренутку примећена је већа код старијег). Оба детета иду упоредо а у осталом не пружају се исте интелекуалне реакције, нити нримају једнаком брзином иста резоновања. У исто време раде иста вежбања из рачуна,