Просветни гласник

1232

ПРОСВЕТНЛ ГЛАСНИК

Коедукација у средљим школама у Виртембершкој. — У Виртембершкој у две трећине свих мушких средњих школа већ нду и женска деца и ово се уређење све више и вите шири, тако да напослетку само једна одредба у министарском распису од 14. јануара 1909. чини неко ограничење, јер „пуштање женске деце у мушке школе по правилу се не допушта, ако у пстом месту има женске школе под надзором министарства". Али познато је : „Нема правила без изузетка". У мушким средњим школама знатан је број женске деце; просечно на 25 мушкараца долази једна женска. Највише женске деце додуше имају једноразредне и дворазредне тако зв. „земаљске" школе у средњим и малим градовима; међу њима је опет највнше реалистичких школа. Само оне женске, које желе одати се академским студијама, иду више у хуманистичке школе; њих је само једна. деветина, а велика већина тежи једино за вишим образовањем. Женска деца иримају на се потпуно дужности и права редовнога ученика и до сада су се добро показале. Ученице нарочито у нижим и средњим разредима надмашују своје другове у језичком и Формалном образовању, а напротив често оману у предметима, за које се тражи више разумевања. Осем „поН те 1ап§еге", ученица не сме тражити за се никакво особено право у погледу школске дисциплине, баш н кад би хтела или кад би мислила да јој природа даје право на то. При свем том нису ее појавиле никакве незгоде или штете за здравље женскиња, већ пре супротно томе. Очевидно узајамни утицај од користи је за оба рода, н ако не треба порицати, да често девојке примају на се нешто мушкарачко. Тако се у Виртембершкој коедукација добро показала. Озбиљних противника она управо и нема међу наставницима. Можда вреди на завршетку чути о том исповест једнога искуснога, старијег директора реалке. Он пише: „Ја сам осам година био против примања женске деце у реалку; а од како су оне ту, ја налазим, да је то сасвим умесно".

»ГгаиепММип^* св.11. за 1912.

М. Ј. П.