Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

ЗАБАБЕИК СРПСКЕ КБИЖЕБНЕ ЗАДР7ГЕ VII. Вереници, од Александра Манцони. Маицоии као митодошки Јанус нма два лица: час се јавља као нежап романтичир, а час као опор реалист. Кад човек чата „Веренике" кзгледа му као да седи мразне зимске ноћи у ирегрејаној соби, али при отвореном прозору. С једне стране пржи га топла ваздушна струја, а с друге леди студени ветар. Ако би чнталац прочитао стране на којима се описује кужни помор, помислио би да су „Вереници" књига нечувених јада, како каже народна песма. Учинило би му се да има посла с каквим претечом озлоглашеног Золизма. Сурово и брутално детаљисање ругобних појава једне страшне енидемије подсећа и сувише јако на најболеснију талку Француског натурализма: „Док Ренцо разглода ону справу, размшпљајући зашто су је онде наместили, чује све ближи жагор и види како се иза цркве нојави некакав човек, који напред иде и звони: беше један огласник; за њим два коња, који опружајући шију ц запвњући копитама, једва вуку кола пуна мртваца, за њима долазе друга, па још једна; с обе стране укопници терају коње, бичевима, ударцима и псовкама. Мртваци су већином голи, понеки увијен у какве траље, нагомиланн, испреплетани, као оно сплет змија, којн се полагано расплеће на продетној топлоти; од сваког посрта, од снотицања н труцкања оне се гомиле лешева мућкају, грозно растресају, па главе висе и климатају се, лепршају се девојачке косе, клате се и лупају о точкове разне руке, показу.јући згроженом оку, да тај призор може постати још ужаснији и гнуснвјн. 1 „Свуда свакојаких дроњака и, још гаднији цд дроњака, гнојави завоји, загађена слама, или умрљани чаршави бачени кроз прозор; овде онде леже лешеви на улицн, или напрасно умрлих, или спалих с укопничкнх кола, или онде изнесених, или бачених кроз прозор, на чекају док не нрођу кола да их покупе: од силне навале и беса оне морије беху подивљала срца, иступила сва нежна осећања, нрестали сви друштвени обзири! Нема више ни уличне граје пред дућанима, ни зврке кола, ни вике продаваца, ни торокања пролазника; о.но мртвило ретко је кад реметио какав други знак

1 »Вереници« стр. 560/1.