Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНК

105

радују се они колеге, ко.ји су умели, да са својим ученицима раде ексхемиорале. До дупге, како су нарочито у старим језицима понеки пут поступали са овим школским писменим задацима Фанатици или не сувише савесни ■наставници, екстемпорале је дабоме могло постати тошкоћа па чак и „терет, који притискује ученике"; али обрнуто, да у њему није било и нечега доброг, не би га школска уарава кроз толико и толико година учинила тешким иснуњавањем дужности, па га и сада задржала, и ако у врло благом облику. А другога оно има зацело још и сада. Оно је додуше само једнострано школовање умне снаге; али оно је неоспорно ипак школовање и озбиљна отвар уједно. И сам најновији распис вели. да „школско учење туђега језика није могућно без многоструких нисмених вежбања на самоме језику". Писац даље разматра писмене радове из старих и из модерних језика. Наиослетку, своје напомене своди на ово : 1. У нижим разредима из латинског а такође у првој години доциије из грчкога и из новијих језика мора неирестано бити мањих писмених вежбања у школи и код куће, и она морају бити довољна. Из рачуна и доцније из математике на прим. цела настава је управо само из таквих вежбања. 2. У средњим разредима нанротив — онет поред многобројних претходних вежбања — морају доћи и екстемпоралија. и то што је могућно пре у вези са лектиром и са узимањем граматичких иравила за основу. Али не као до сада: сваке недеље или сваке две недеље, а не ни сваке четири до шест недеља, као што хоће министарски расиис, већ од ирилике сваке три педеље. 3. Напослетку, у вишим разредима норед свих других вежбања и нисмених радова могла би доћи п екстемноралија директно старога стила са идењем од лашпега тежему; јер ученици у овим разредима и у овом узрасту треба да располажу довољном умном снагом. знањем језика и унутарњим школовањем, те да су дорасли захтеву, да један не сувише тежак текст иреведу са матерњега језика на туђ језик. Иета расправа „1»1е а11е ппс! пеие 8сћи1е насћ РгоЈ. Бг. Могзсћ" од ироФ. др. X. Викенхагена има нолемичан характер. Про®. др. Морш објавио је у „КоггевропЛепгМаМ; Гиг с!еп ака^етгзсћ ^еМгМеи Већгегзкапс!" чланак: „2егз(;геиип§ ип(1 2ег8рИиегип§ 1т ХЈпкегггсћАзћеМеће <1ег ћоћегеп 1;0ћгапз(а11еа", чија је садржина укратко исказана у роченици: „Од раније учевне школе (6е1ећг(;епзсћи1е) постала је „ткола за цео свет" (АПег^еНзсћи1е), где ученици норед језика и реалија уче и правнти ствари од хартије. ленит^д, стенограФију, оцењивање даљине, друштвене уредбе и — шврљати". Морш је нрегледао великн број годишњих школских извештаја и мисли, да узрок жалбама на преонтерећеност и другим жалбама налази у разним начинима занимања данашње младежи. Викенхаген у својој раснрави полемише против Морша. Он вели, да је данас .јасно, да се у садашњој школи Спорт и гнмнастика нарочито преиоручује за одржавање равнотеже. Као што се ирошла периода са својим унутрашњим ништавилом разликује од културнога обиља садашњости, тако се разликују и некадашња и садашња начела и задаће школске, разликује се нова школа од старе. М. вели, да се свакога дана види, како су најбољи, најснаж.нији гимнастичари и веслачи ретко и најбољн ученици; и у доцнијем животу ноказује се, да снажне ирироде нису увек најбољи умни радници. Овим, вели В., М. се судара са мишљењем самога министра, к >ји је из добивених извештаја нзвео закључак, да су веслачи већином најбољи ученици. А да су снортисти увек и најбољи умни радници, то, вели В., нико није тврдио. И сам уредник Матијас дода.је у наномеип, да се са његовим нрнлично опсежним опажа-