Просветни гласник

прикази и одене

107

а уједно и остварљиву сврху. Историско-генетску методу примењену на науку о речииа и науку о реченици, кад се једном правилно упозна, нико вшпе не напушта, и она, удружена са нсихологпким схватањем особености језика, мора још за дуго Јшати успеха. После бескрајње граматичких вежбања старохуманистичка настава прелазила је на лектиру. да је одмах употреби за она прва. Нова почиње одмах са. реченицом, што пре може са. једном целином ио смислу, са малом причом. Јер садржај треба да привуче, те да се облик исиита, победи и учини услужним средством. А садржај, мисао и њена нарочита боја треба пре свега да објасни облике и њихову многостручност. Нова граматика морала је постати централизовањем целокупне наставе у лектиру, граматика за разумевање градива за читање насупрот старој граматици, која је скројена била за превођење на латински. На овој граматици раде сада нарочито подобни људи и Ж. наводи неке теориске и практичне нокушаје у том правцу. Око градива за читање групује се свако стварно поучавање из уметности и историје, филосоФије и старина. Руку иод руку са стварним питањима. иде и граматичко расправљање. Раније је граматика требало да ђаке учи стварн, сад треба познавање граматичкога облика да дође из самих ствари. Ми хоћемо да на првом месту радимо средствима. наставе матерњег (немачког) језика, Писац ово илуструје на једном примеру за ниже разреде (прича о Ниоби према једној латинској читанци). Дал.е, и ако се често не чини подесним ближе износити ученику интимну логику једне области, ипак може добивено сазнање добро утицати за другу област на пр. за конјунктив у консекутивним реченицама. Наша сврха није скратити граматику сакаћењем већ довођењем онога што је многостручно на једноставну основу. Унутрашњим упознавањем са бићем туђега језика хоћемо да. изазовемо веће новерење. А да се оно добије, такође је разлог, што већ од нижих разреда треба узимати етимологију, и то на потпуно научној основи, а у троструком погледу: учи се значење корена са његовом чулном представом, стварају се групе према заједничким основима, ноказује се међусобно сродство језика, уколико оно долази у област искуства. (Јве ово писац показује на примерима. Ново сазнање, праћено моментима радоснога осећања, постаје духовна тековина, а нова добивена слика огледало за представу матерњења језика. У огледалу туђега језика поново се стиче властити језик. И овб је објашњенб на примерима. У расправи „Бћег сИе Ко1\увп(118ке11; егпег КеЉпп 4ез 8сћгеЉиа1егГ1сћ1ез" предлаже наставнпк цртања проФесор Фр. Кулман подеснији и природннји начин немачкога иисања у школи, о чем могу дати реч стручњацн у овом предмету. Колико се у Немачкој води брига о физичком васиитању ученичком, показује и иокушај, који је чинио директор у Шенебергу код Берлина,. нроФесор Б. Ветекамп. и то сад саопштава под натиисом: .„Веавеге Аи8пи(гип§ ипзегег бсћиПш^е ипс1 8р1е1р1а1ге 1т Л^Угпкег!". С радошћу, вели, видимо, како у гаколама све више земљишта осваја вгра и спорт. Али то је све готово само лети; зими се иде у гимнастичке дворане. А ипак и зими би се могло дуже радити напољу, јер уонште температура није тачо ниска, само што се брзо смркне. Ну и зато се можемо помоћи вештачким осветљењем, што сада није тешко. Иример је већ дат на клизалиштима, а у неким местима већ је учињен иорушај и у школама, да се осветле места за гимнастику и игре. Директор Ветекамп сем тога је већ неколико година чинио покушај, да један део школскога дворишта претвори у клиза-