Просветни гласник

ИРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

109

научно образује", тако ночињу нова уауства од 1910. године. За то се тражи научна спрема наставника; али они морају старати се и за даље своје образовање. Држава је ово даље образовање везала за научне центре, оно је било цонтрализовано, али сада је оправдано и потребно, да се оно и децентрализује. Тешко је и незгодно за наставнике, да учествују у таквим курсовима за даље образовање, који се држо у средипгтима научнога живота; с тога је и број учесника ограничен. А децентрализовање је могућно; свака гимназија нека се сама стара за научно даље образовање својих наставпика. То је могућно. Министарским расиисом у 1898. г. исказана је жеља, да се учини нокушај са држањем научних цредавања за учепике виших разреда, на која ће се иозвати и њихови родитељн и одрасли сродницп као и друга лица. Ова предавања треба да држе наставници а и други стручњаци. Ову жељу наставници у почетку примили су прилично неповољно. Али се из годишњих извештаја види, да се ова нредавања ипак држе. Писац вели барем, да се тако ради у његовој провпнцпјп, Поморанској, а наводи и шта се радило у његовој школи. Ова иредавања постигла су. сврху и према ученицнма и према осталој публици, која се у иочетку слаба одазпвала позиву, али је доцннје бивало све више. Писац мисли, да се држањем оваквих предавања може порадити и на даљем научном образовању самих наставника, те ће се оно на тај начин децентрализовати. А то, но његопу мишљењу и искуству, може бити. А ако послз оваквих предавања дође и разговор у ужем кругу, то ће бити јопх кориснпје и повољније за даље научно образовање наставничко. А ко да држи ова нредавања? Могу и наставници истога завода а затим и наставници из оближњих завода. Али пре свега и университетски проФесори из исте провинције, који се у научном центру тако радо одају послу око даљег научног образовања наставничког, морају бити вољни за овакву децентрализацију, нутовати у поједина места и ту држати предавања, те тако порадити и за даље образовање онпх наставника, који не могу или не желе доћи у центар. А и то се може постићи. Што се тиче времена, за то није у Пруској потребан уннверситетски школски одмор. И ово се може удеситн према приликама.Због иотребних издатака поменути расппс донугата малу улазницу за публику; наставницн држе нредавања бесплатно. А за университетске проФесоре мора се издатак учинити из буџћтске суме. У расправп „1Јећгае1е нпс1 БећгапГдаћеп" нроФ. А. Волкмар полази од тврђења многих наставника средњих школа, да се не може савладати наставно градиво и постићн ваљан уснех. Средње школе су ностале сувише школе за учење; према великом броју часова иаставно градиво у многим разреднма је сувишно, и уснех се оцењује врло једнострано. Поред стручних предмета ту су многи споредни: вежбање у говорењу на Француском н инглеском језику, хемиска и Физпчка вежбања, биологија, позорпште и концерти за ученике, часови гиннастике, игре, веслање, излети итд. Све су то изврсне ствари, понеке сасвим потребне, нре свега телесно васпитање. Алн ту је толнко новога, па како да му се нађе места! Због тога се често узимају и нриватни часови. Нарочито вегнти и искусни наставници могу имати повољнпје успехе, али у нитању су нросечни. Зацело има ученика, који ништа ие осећају или врло мало од ове невоље. Али зар да школа води рачуна само о њима а остале да одбаци? Сем оних, који су најдаровитијн и којнша све иде без но муке, имаде верних радника, који са добрим памћењем и мирно трезвеним разумом спајају неку духовну празнину и нззаинтересованост, и они у школи пролазе просечно најбоље. Јер