Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

21

онога, гато је хтео првим. Ово је много боље и корисније и за наставу и за. углед учитељев, него ли да учитељ удари у кукњаву и.1и у грдњу, како ученици ништа не пазе, како ништа не разумеју, и да бада на њих и добар део своје кривице. А кад се учитељ и послужи оваким, ремотивним, питањима, нека се не даје њима завести, те да се сувише удаљи или више и не врати на нрвобитно питање. Ремотивна питања треба да буду само мост од првобитнога питања до одговора ученичког на то питање. И у нитањима мора бити одржана целина и ученици у свом ишчекивању задовољени. Ово неће бити, ако се буду постављала иитања, која остају без одговора. И у питањима учитељ мора обратити пажњу на ученичке индивидуалности. За непажљиве и расејане су контролна питања, за. „лекцијаше" (уколико их уопште може бити, кад се ради с читавим разредом) репетиторна, за оне, који не воле да мисле, развојна и разглобна питања. Да се троми морају што чешћим иитањима подстицати, слаби исто тако гонити, да што више науче, то је уобичајена пракса свакога доброг учитеља. Многи учитељи раде већином с добрим ученицима, јер .је то лакше, алп је, као гато вели Весио, учитељева дужност, да у својим питињима не пропушта ни највећу незналицу, па ни ограниченога. Супротно томе, има и учитеља, који добре ученнке врло ретко прозивају, уверени, да они раде, и да знају. Али и њих треба што више увлачити у сарадњу, ни они не смеју бити пасивни иосматрачи, јер ће њихова ревност ослабити, ако им се не буде давала прилика, и да покажу, шта знају. Они могу донуњавати и исмрављати одговоре својих слабијих другова, и ако једну ствар зна и само један ученик у разреду, нека је он рече, а не учитељ. Питањима или се тражи допуна, један реченични део (предикат, субјекат, објекат, адвербијална одредба, атрибут) или су питања за одлуку, за да и не (алтернативна, изборна). Понеки учитељи и сувише много избегавају ова алтернативна питања, јер мисле, да њима не могу сазнати, шта ученик зна, него како уме да погађа. Али у брзом питању и у брзом одговарању (што се у овом случају мора често тражити) показује се ту и знање и поузданост ученикова, а затим кад се тражи и објашњење за свако да и за евако не, видеће се, да ли је одговор само случајно погођен, или му Је претходило извесно знање и искуство, на основу кога је одлука доНесена. Питања треба да су кратка и одређена, потпуно разумљива, да не изазивају у ученичкој свести у исти мах различите ствари, и да ученике поставе одмах на прави пут. Али нитање не сме бити произвољно одређено н. пр. на једну реч, која је учитељу мила или му је и случајно сенула у главу, — њему је она дабогме врло добро позната, али и ученик има своје везе мисли, које га веома тешко могу довесги управо до ње. Педантерија се не може ни ту одобрити,