Просветни гласник
СЛУЖБЕНИ ДЕО
23
узима миого од њезине ннтересантности, пошто су така понављања већином досадна. Њима нека притиче учитељ у оним случајевима, када је у сумњи, да се у оправданој тежњи, да му питања не буду ни сувише лака ни сувише тешка. приближио већ можебити оваквим иитањима. Затим с брзоплетим ученидима, који често сасвим натрашке одговарају, јер су већином готови с одговором, нре но што су и чули недо питање. Кад ученик нема стрпљења, нека му учитељ покаже, како треба бити стрпљив. Нека мирно затражи, да понови питање (ако не уме он, онда који други) и нека му тим докаже, куд је забраздио својом брзоплетошћу. То ће више помоћи него исмевање шш иронија. Иитања ће бити одређена, ако су не само језички него њ .10гички и стварно тачна. Ово нису нитања, која садрже само упитну заменицу или уиитан прилог. На питање: Где су Карловци ? одговор може бити: у Срему, у Сдавонији, на Дунаву, у Угарској, у АвстроУгарској и т. д. Ако се хоће одговор: иа Дунаву, онда нитање треба да гласи: на којој реци леже Карловци, дакле питање да обухвата род врсте, која се тражи, т. ј. виши појам (река), који обухвата непосредно нижи (Дунав). Питања су дакле са самом упитном речи сувише општа, дају могућности за врло различите одговоре и не одређују учеников мисаони ток у једном правцу. Ако се тражи која ознака, обележје, онда треба да се у питању находе и род и врета (одн. два најближа круга траженоме или траженим појмовима н. пр. Који су сисавци мајмуни? Који су кичмењаци сисавци ? Које су животиње кичмењаци? Која су органска тела животиње? Хоће ли пак учитељ да добије обим једнога по.јма, то треба да унесе у иитање и основ за разредбу. Погрешно би било питање: Како се деле Срби ? Учитељ може мислити по вери. а ученик по покраЈИнама, у којима живе, по дијалектима, којим говоре и т. д. Позната је ствар, да свакога човека можемо најлакше довести у забуну, кад тражимо од њега дефиницију једнога појма, јер је деФиновање веома тешка ствар. Па ипак за то учитељи и у најнижим разредима -стављају питања: Шта је, шта значи, шта ти разумеш нод...? Ако ученик искаже, што је нанамет научио, онда такав одговор не вреди много (а иитање је, да ли је и онда тачан), а ако се потруди, да сам створи деФиницију, то му не може ноћи за руком, јер нема потребних претпоставака за то. „Како је врло тешко поставити правилну деФиницију, и како су оне уопште од мале дидактичке користи, пошто често непознато или мало познато објагањују непознатим или мало нознатим, то их треба избегавати, а могу се тражити само при испитима и понављањима, пошто су претходно у настави довољно разрађене и припремљене* (Матијас и Регенер). На питање: Шта је корисно? ретко ће који ученик, и у најстаријим разредима, умети добро одговорити. Ако хо-