Просветни гласник

24

просветни гласник

ћемо да изведемо тај појам, треба поћи од конкретних примера и питати: Зашто нам је кудеља, овца, добра књига и т. д. корисна. Исто су тако, често и у већој мери, неодређена питања у крњим реченидама с упитним тоном. Скопље је у ...? Сунце је...? (небесно тело, светдо, удаљено од земље толико и тодико и т. д.) Овака питања могу бити и знак комодитета или тромости у мисдима, а у ту врсту питања спадају и она обична: Шта је било пре тога? Шта је било после тога? И пре и после „тога" (често ни ово ,то" није одређено крај све ^воје демонстративносги) могло је бити веома различитих догађаја, и ученик не може знати, на који учитељ мисли и.ш не мисли. Не што је било „пре" и „лосле", него на одређени начин упућивати на стварну и на узрочну везу између појава и чињеница, то је прави задатак добрих питања, те стога морају и она ићи извесним редом, не смеју бити произвољно набацивана, нити чинити скокова. Чињенице се и појаве јављају у временом (веза између узрока и учина) и у просторном реду (веза између главних и подређеннх ознака), за тим редовима мора ићи и настава, по њима се морају уирављати и питања. На извесно познавање ствари и искуство учитељ ће готово свугде наићи, и полазећи од тога треба да сређује, развија и открива нове чињенице. Ту му помажу питања, која су најважнија (али и опет и најтежа!), питања развојна, која највише буде саморадњу ученичку, и ко.јима ,је задобивен и нај јачи утисак од наученога градива, јер је властитим радом стечено. Разво.јно је нитање најбоље средство за саморадњу, њим је ученик упућен, да сам изналази и долази до резултата, она чине, да ученик игра активну улогу у делу свога властитог васнитања" (Колар). Кад ученик има и једну непознату биљку у руци, он ће је моћи сасвим тачно оиисати и средити њезине делове, ако само учитељ уме да. води и одређу.је његово посматрање. Ту неће бити потребно, да учитељ што било рече, све ће рећи ученик, само ако учитељ уме питати. Увек неће бити тако, јер имена египатских владалаца ни највештији учитељ не може извући из ученика, кад су му непозната, она му се морају рећи. Али му се не мора рећи и све, гато је у вези с непознатим историјским датима, —- узроке и учине, новоде и носледице, прилике, у којима су се могла или нису могла догодити, моћи ће врло често извести и ученик. Исто тако и разглобна питања, која често прате развојна, и која су после ових најважнија (нарочито у објашњењу текстова, у примени математичких и физикалних закона на поједине случајеве) нека послуже за то, да се ученику помогне, да сам искаже оно, што је за-њ можебити још несвесно у њему. Има .једно питање, које учитељ не треба никада да стави ученицима —: „Јесте ли то разумели?" Он треба сам то да осети, сам