Просветни гласник

146

ПРОСВЕТНИ ГЛАСБИК

визмом у Француској. Али то је доб-а иза нас и оно има само још историску вредиост. Позитивизам ,је, овди- усвајам реч Штеенбергову 1 , исто тако постао у Француској Филозофијом масе као што јо то случај са материјали.змом у Немачкој. Данас иак ствар стоји сасвим друкчије. Изгдеда да би се могло рећи да данас Наука преживљује исту судбину коју .је Филозоа-ија имала у прошлом столећу: судбину негиран>а'и подцењивања. Данас се не тврди преживелосг ФилозоФије, али се говори о ■ „банкротству" Науке. „Реч банкротство Науке, вели Паулзен", ма како да је претерана и у једном смислу нетачна садржи ипак један момент истине: Науке нису нспуниле сва она очекивања која су од стране позитивиста на њих полагане... Шта више може се рећи, оне су нас у све веће помрчине заводиле и т. д." Ја наводим ове речи да би показао с;. нротност измећу мишљења из оног доба и оних који данас владају. Јер док се онда гоиорило о свемоћи Науке и преживелости ФИлозоФије, дотле се данас говори обрнуто: о банкротсгву Науке и о васкрсу Филозофије. Тако ШтумпФ 3 на једном месту бавећи се питањем како сто.ји са филозофијом у садашњости ве.1и: „Ако су нова посгављања старих аитана,. нова средства и путеви испитивања, нова енергија и младалачка смелост испитивалаца знаци васкрса Науке, онда ми слободно смемо рећи: ФилозоФија је васкрсла". После овога ми прелазимо на друго негативно решење па.шег проблема односа Филозофије и Науке, које на супуот позитивизму негира Науку и учи да се само од Филозофијс имамо надати истини.. Такво је гледиште познато под именом мистицизам у фплозофији; негирање пак Науке т. ј. негирање објективне вредности њених истина, јесте скентицизам. Према томе ми се имамо у следећем упознати са мистицизмом у Филозофији и скептицизмом у Науци, који разуме се иду већином заједно. Да би разумели ово друго негативно решење нашег пробдема, морамо се уиознати са питањем у коме је смислу Наука проблем. Наука,. тако иам изгледа на први поглед, има да решава проблеме, а сама не може бити проблем. Па ипак није тако. Да је ФилозиФИЈа проблем и у комо је смислу она то, лако ће нам бити јасно, чим себи представимо она питања, на ко.ја имамо од ФилозоФије да очекујемо одговор. Ми смо још у ночетку видели да тачност судова, које ми доносимо о појавама око нас и у нама, зависи колико од нравилне иримене наше моћи сазнања, разума, толико и од самих појава, на које се ти судови

1 А. б^еепћег^: Вег^зоп'8 ХпкиШуе РћПоворћЈе

1 ГИе КиНиг с1ег Сге^егшаг!; I. б: ГМе ХикиаПдаи^аћеп Дег Р1п1озорћге \оа К. Раи1зеп 8. 390.

3 Н. Н. 6. ст. 34.