Просветни гласник

150

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

триктрака. Ту су људи заиста поставили нзвссна правила, али они су могли и сасма обрнута правила да поставе, н ова би се показала у тој игри исто тако корисна и практична као и прва. Међутим у Науци није тако. Јер кад би и с Науком био нсти случај, онда бих ја место да кажем: да биу произвео водоник пустићу да једна киселина дејствује на цинк, могао да тврдим: да бнх произвео водоник пустићу да дејствује дестилисана вода на злато. Међутим то није случај, те ни научне истине ннсу сасма произвољне конвенције. Поенкареово гледиште могло би се укратко на следећи начин да резимира: све о чему се Наука бави, ако ни.је непосредно дати Факат, онда је или језик којим Наука описује Факта и на који она изражава ова Факта, или је пак хипотеза којим нам Наука чини већи или мањи број Факата прегледним. Што се тиче Математике ту би се могла место ове данашље Мателатике да изобрази сасма која друга; и ова би служила истом циљу, само би била можда мање подесна. Подесност одређује вредност научног језика, математике. Вредност пак хипотеза зависи од броја Факата које ове подводе под исти узрок. Тако је н. пр. по Поенкареу Коперников хелиоцентрични систем само у овом смислу једна подеснија хипотеза од ГГголомејевог система. Да ли се пак реална земља заиста окреће око реалног сунца, то се исто тако мало може знати као и то, да ли посто.ји спољни свет или не; да свет постоји то је само једна хипотеза. Да ли пак свет постоји, то се не може знати. Чак и кад бн дошао неки апђео, вели Поенкаре, па нам дао одговор на ово питање, ми тај одговор не бисмо умели да разумемо. Али не само то, додаје Поенкаре, ја чак верујем да ми ни само питање не разумемо. Поред ових скептичких учења, вредно је још споменути и Џемсов прагматизам. По овом гледишту појам истинитога пада уједцо с појмом кориснога. Истинити су они судови ко.ји нам омогућавају корисно делање, према томе и нема смисла говорити о онштим и нужним истинама: за разна органска бића разне се представе показују корисним, те према томе има онолико разних истина колико и разних органски бића. Што је истинито за један инсект не мора бити и за орла истинито. Представе које би једно биће побудиле иа корисне радње могу друго неко биће навести на иропаст. Истииа по Џемсу ни.;е никакав статички однос, већ је она просто један процес и то процес обистињавања једне нредставе, процес њене вериФИкацнје. Према томе и људи немају други критеријум истине до ли да њихове радње предузете на основу „истинитих" престава имају жељени и очекивани резултат. Критеријум истинитости судова био би дакле ио овом гледишту пихова корист за арактични живот. Нетачност овога учења бива нам јасним чим се запитамо, да ли би ми не само могли да рачунамо на успех наших радљи, већ да ли