Просветни гласник

НАСТАВА II КУЛТУРА

15б

ранијег мистичара, да је разум у стању да нозпа само лешину стварности. Ади интуидију ио Бергзону не треба схватити као нарочиту моћ норед чудног опажања, поред чулне перцепције. Интуиција је уметање наше воље у перцепцију вели Бергзон (Ба регсерМоп с1. сћ. ст. 8) на који начин наша воља, ширећи се сама, шири и саму нашу перцеицију. Кантова је највећа заслуга, вели Бергзон (н. н. м.^ст. 14—15) што је показао да кад би метаФизичко сазнање би.ао могуће, онда би тога бида способна само интуиција, а не диалсктика. Ади иошто ее Кант налазио у истој заблуди, као и стари мистичари, да је интуиција могућа само као нарочита моћ (нпе ткиШоп „1пће11ес1ие11е") поред чулне перцепције, то је он и сувише брзо извео закључак да је Метафизнка немогућна. То је у главном учење Бергзоново и у томе се састоји друго негативно решење нашега проблема о односу Науке према ФИлозоФнји. * * * Ми ћемо овдс да учинимо две замерке Бергзоновој Филозофији. Несумњив.о Је да интуиција игра велику улогу и у Филозофији као и у уметности, али је још несумњивије да ее без разума исто тако мало може да учврсти објективна вредност истине, као што без интуиције не може сама истипа да се нађе. И интуиција, као и чула, вара, и само разум је у стању да нас заштити од заблуда ма које врсте. Историја поч врђује истинитост овог нашег тврђења. Сви системи интуитивних ФилозоФа остају само као лепе концепцпје, као интересантна ФилозоФска лектира, али од истине остају увек исто толико далеко као и најФантастији ромапи. Ту је су^бу имао Шопенхауер; а несумњиво ни Бергзона не чека боља судбина. Најпосле Бергзоново горе престављено схватање интуиције немогуће је и по томе, што би при том падању субјекта у објект имали у ствари један објект који сам себе опажа, а то је противречно и немогуће. Друга противречност у Бергзоновом еистему на коју бих овде указао састоји се у следећем: с једне стране Бергзон, учећи да је интуиција једина моћ сазнања у горе изложеном смислу, мора да се стави (а он се и ставља) на наивно-реадистичко становиште: он негира принцип субјективитета чулних садржаја. На наивно-реалистичком становишту пак, он мора да тврди апсолутни реадитет непосредно датог, јер се идеадитет, иривидност непосредно - датог само може схватити под претпоетавком тачности субјективитета чудних осећаја. Тако Бергзон мора да учи с тачке гледишта његове теорије сазнања. Али учећи пак у својој МетаФизици да је промена основ ствари, да промена не потребује ничега што се мења, никаквог носиоца свога, Бергзон директно негира реалитет непосредно-датог и оглашује га, као што смо видели, за привид. Бергзонова дакле прва нозитивна 11*