Просветни гласник

156

ПРОСВЕТНН Г.1АСНИК

гнозеолошка теза стоји у противречности са његовом основном метафизичком тезом и искључује ову. Ми ову противречност у Бергзоновом систему истичемо као Фундаменталну и кобну но Бергзонов систем. Тиме смо се упознали са прва два могућа решоља нашег нроблела о односу Науке према Ф илозофији , која смо назвали негативним . јер негавивно решанају проблем, негирајуКи или ФилозоФИЈу поред Науке (позитивизам) или обрнуто, Науку поред ФилозоФпје (мистиднзам). Сад ћемо преКи позитивннм решењима нашег нроблема: критицизму и реализму. * * * У досадањем излагању ми смо видели да свака Наука полази од нростора, времена. објекта испитивања, законитоети, које се претпосгавке називају материјалним претноставкама Науке. Ове претпоставке, баш зато што од њих ^олази свака Наука, не могу бити предмет испитивања ниједне од искустених Наука, услед чега мора да иостоји једна нарочита Наука која се њима бави, а то је ФилозоФија. Осим тога ми смо увидели да се са учењем субјективитета чулнога сазнања, са учењем на име да се све оно чему нас наша чула уче налази само у нама и не може да поетоји ван нас и независно од нас, дошло до сазнања да је и Наука исто тако одвојона од свога објекта као и ФидозоФија, те је отуда настало питање како је могуће да наше мишљење сазна и у судовима изрази ствари ко.је леже с оне страпе нашег искуства. Из овога се види да се проблем односа Науке и ФилозоФије мора свести на општи филозофски ироблем одиоса мишљења прсма бићу. Изиеђу мишљења и бића постоји Једна дубока провала, јер оно што је субјекту непосредно дато нису ствари (биће) већ преставе ствари. Отуда настаје нитиње: како наш разум може да преброди ову провалу и да позна иу судовима изрази саме ствари? На ово питање постоје два одговора: критички и реалистички. Првн се одговор састоји у учењу да се у овом случа.ју оне горе побројане материјалне нретпосгавке сваке Науке морају друкчије да схвате: не као сгвари ван искуства и њихове особине, већ као субјоктивни услови могућности искуства ствари; други се пак одговор састоји у суиротном учењу: материјалне претпоставке Науке јесу саме ствари и њихове особине ко.је постоје ван нас и независно од нас. Како се сад може решити ово питање и да ли се оно може реишти, ето од чега зависи да ли је могућа истина, да ли су могуће Наука и ФилозоФи .ја, и од тога како се ово питање буде решило, зависи како ћемо схватити и Науку и Филозофију , па дакле и њихов узајамни одное. Ако усвојимо критичко решење овог проблема, онда морамо са критичарима да тврдимо да се Филозофија „мора одрећи свога сна да нае уведе у космичке просторије" и упозна са непознагим становпицима васионе и да мора да узме нове нроблеме на решавање, нроблеме могућности сазнања; онда