Просветни гласник

158

11Р0СВБТНИ ГДАСНИК

тивну вредност који се односе на објекте ван нас, те су нрема томе општи н нужни за разлику од простих опажајних судова, који се односе само на субјект и изражавају једно субјективно стање индивидуадне свести. Да таквих судова има, у то се ио Канту не може сумњати: Саа Факт Науке то доказује. Отуда Кант и не пита да ли је Наука могућа, веК како је Наука могуКа. Кантово се иитање може дакле на следећи начин Формулисати : како је могућа и у коме смислу објективна вредност математичких истина и истина Природне Науке, Сви су матемакички судови, вели Кант, за разлику од филозофских дискурзивних, интуитивни, јер математика мора првобитно да преставп свој суд у опажају и то а рпоп, дакл.е у једном опажају који није емпириски, већ чист опажај. Према томе јасно је да Математици мора да лежи у основи неки чистопажај; она својс појмове пресгавља јп сопсге!;о и опет а рпоп или, како се то каже, да их конструише (Кап1. Рго1ед. сг. 58). Па да ли има таквих чистих неискуствених опажаја?, пита Кант. При овом питању изгледа да тешкоћа пре расте него што опада: јер како је могуће оиажати нешто а рпоп! Када би наш опажај био такав да мора да престави ствари онакве какве су оне но себи, онда не би било могуће икакво априорно опажање, већ би онда свако опажање било емпириско. Само је дакле на један начин могуће да мој опажај предходи стварности објеката и постоји као сазнање а рпоп, ако на име он ништа друго не садржи него форму чулности која у моме субјекту аре свију утисака иредходи и на тај начин бивам ја афициран од ствари. Из овога следује да ставови који се односе једино на ову Фориу чулног опажања могући су и вреде само о објектима искуства, и обрнуто: опажаји који су а рпоп могући не могу се никада. односити на другде ствари осим на објекте чула (Кап!;. Рг. ст. 59—60). Ови чисти опажаји, који с једне страпе леже у основи Математике, а с друге стране условљавају датост емпириских опажаја јесу иростор и време. Математика не би могла да учини ни један корак напред, кад би јој недостајали ови чисти опажаји, у којима је једино могућа датост материјала за синтетичне судове (К. Рг, ст. 60). Чулност нак, нродужује Кант, чију Форму Геометрија узима за своју основу јесте оно на чему иочнва могућност спољних појава; ове аоследње ирема томе не могу нигита вигие садржати до ли оно што им Геометрија ироиисује. Отуда је по Канту јасно да ставовн Математике само зато имају објективну вредност т. ј. важе за об.јекте искуства, јер су простор н време као принципи синтетичних матемагичких судова уједно и субјективни услови датости нојава у искуству (К. Рг. ст. 65). Као што се види Кант решава у односу на Математику нроблем односа мишљења према бићу на тај начин, што две од горе нобројаних ма-