Просветни гласник

НАСТЛВА И КУЛТУРА

159

теријрлних нретпоставки Наука схната као субјективне услове датости објеката у искуству, одричући им њихов трансцендентни реалитет. На сличан начин Еант решава исти пробдсм у односу на Природну Науку. Да би Кант решио питање о објективној вредности сазнања Природне Науке, он узима да одреди појам искуства Али — и на то Кант изрпчно упозорава — ту није реч о постајању искуства већ о томе шта у њему лежи. Прво спада у Психологију и без другога које спада у Теорију Сазнања не би никад могло да буде довољно развијено (К. Рг. ст. 84). Искуство није но Канту дато већ са чулним утисцима: судови који би изражавали односе међу нашим опажајима били би чисто субјективни и не би имали објективне вредности. Што пак искуство под извесним условима учи оно мора под истнм условима мене и свакога увек истоме да учи и вредност тога пе ограничава се само на субјект (К. Рг. ст. 79). Отуда пре него штоизоиажаја иостане искуство мора да иредходи један суд. Дати опажај мора да буде подведен под један појам који с обзиром на опажај одређује Форму суђења, емпириску свест о опажају спаја у једну свест у опште и на тај начин прибавља емпириским судовима ошптност; такав појам јесте један чист појам разума који има ту улогу да одреди једном оиажају начин како овај може да иослужи за суђење. Пре него, дакде, из једног опажајног суда (^аћгпећпшп^зш^ћеП) постане .један искуствени суд мора дотични објект да буде супсумиран под „едан од тих чистих појмова разума. Као што смо, дакле, раннје видели да Кант, у односу на питање о објективној вредности Математике, учи да постоје чисти опазкаји, тако он овде учи да постоје чисти појмови: појам узрока, количине, супстанције. Али уз то су још потребни основни ставови могућности искусгва, ко.ји врше оно нодвођење дотичних опажаја под чисте по.јмове искуства (Рг. ст. 82). Овн нак ставови могућег искуства јесу у исто доба општи закони природе, који могу да буду априори сазнани. И тако је Кант мишљења, да је тиме решено и питање, како је могућа чиста природна Наука (Рг. ст. 86). Иекуство се ио Канту састоји из опажаја који припадају чудности и из судова. који су ствар разума (Рг. ст. 84). Посдедњи закони природе у Кантовом смислу јесу сами закони мншљсња и као такви не закони из искуства већ принципи самога искуства, а то су: принцнп каузадитета (специјадна Форма става рпздога) п принцип нернанешшје субетанције (приндии идентитета). Отуда се по Канту под ириродом не могу разумети спољни објекти и њихови закони, већ »биће ствари у колико је оно одре1)ено по општим законима" (Рг. ст. 73). И у том се смисду има да разуме Кантова реч: Разум не црпе законе из природе, већ их њој прописује (Рг. ст. 102).