Просветни гласник

162 цгосиетни глаоник

Науке, всли Кидпе на једном месту, да означимо као реалитете или као реадне објекте и да их карактеришемо као иезависне од субјекта који их одређује 1 . Истина је, учи Килие даље, да ми неносредно констатујемо само наше чудне осећаје у нама, али ови осећаји ноказују и извесне њима наметнуте односе т. ј. законитост. Отуда се нроблем спољњега све^а може са гледишта Физике и овако да Формулише: каво мора да је оно, што чини да постану међу нашим осећајима односи који су независни од нас 2 . Према томе Наука има са овога гледишта не само да пронађе законе у природи, већ и да преко њих одреди и саму нрироду објеката као носилаца тих закона. „Принцип којим се притом морамо руководити може се на следећи начин Формулисати: објекти ирироде морају као носиоци реалних односа да се замисле сходно овим односима т. ј. они морају бити способни и у стању да произведу или трпе све оне процесе као чији супстрати они имају да важе. Отуда се тела означују као прокретна, отуда им се приписују иривлачне и одбо.јне силе, паленције, енергије и т. д 3 . Али последњи циљ Науке у овом смислу лежи у бесконачности и ми смо још далеко од једне једноФормне концепције о стварима. „Одавде у нрвом реду изводи МатаФизика праг.о да изобра.зи доиуњавањем научне слике о свету једно једноФормно и затворено гледиште на свет 1 . Из овога излагања нама је у главном .јасно реалистичко решење нашег проблема: Наука и ФилозоФија имају непосредног односа са самом стварношћу и допуњују се као Науке о само.ј стварности, не искључујући притом Теорију Сазнања као Науку о могућности и науч! т ог и филозофског сазнања. Ово учење је несумњиво тачно, али оно није довољно образложено. Истина је, можемо рећи, да нас законитост коју у искуству налазимо гони да изађемо из узане свере субјективитета и да предпоставимо сиољне ствари као носиоце ове законитости, али из тога никако не следује да су ти закони баш закони ствари; из чега онет не следује могућност одредбе ствари: можда спољне ствари дејствују на нас по извесним законима, али из тога ни у колико не следује да се сами ти закони маниФесту.ју у дејству тих ствари, те према томе ово учење нема ни у колико нрвенство над Феноменализмом. Али баш и кад би претпостави да је тиме довољно образложен реализам у Науци, ипак тиме није свршена ствар са реализмом у Филозофији , те према томе и напт проблем остаје посве нерешен. Истшта је да Килпе на истом месту (ст. 29) поетавља несумњпво оправдан услов, да филозоф при

1 0. Ки1ре, ЕгкешишзЉеопс ип<1 Ка^игтетззепзећаИ а. 9. 2 Н Н. М. ст. 14. 3 Н. Н. М. ст. 27. 4 Н, Н. М. ст. 'Ј9