Просветни гласник

340

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

шевном понашању једне индивидуе даје извесну ниансу, онда не треба све поједине Функције, из којих се она састоји, схватити као исти механички ступан. на различнин пољина. За то поред ступња интелигенције не треба губити из вида ни њен различан квалитативни тии (на пр. аналитички, критички или синтетички, више спонтани или више рецептивнп, објективни или субјективни, и т. д. —• стр. 16, стр. 5). Истина се већ и у обичном животу и без обзира на квалитативне разлике врше несвесно извесне комиензације. те се тако одређује укупан ступањ интелигенције једног човека. Две индивидуе могу по интелигенцији бити исте вредности и ако не исте врсте. Због овог компензовања треба тестове довести у један систем. Јер ми њииа морамо испитивати различне стране интелигенције и труди'ји се, да једним делом сложне а једнин несложне делимичне резултате спојиио у једну општу Формулу, да конструишемо оишту слику ступња интелигенције, где се поједине способносги различне вредности компензују (стр. 16, стр. 95 и даље). Из свих многобројних иогућних тестова ваља учинити иудар избор, ваља употребити тестове који имају велику и поуздану вредност као симитоми, који су опште применљиви и објективно мерљиви. Ако је тај избор случајан, онда се серије тестова не слажу, као на пр. код психијатера Зомера и Цисна. За то Штерн овде критикује психијатре, који се руководе више једном интуитивном диагнозои („уживе се" у болесника). Њихове серије тестова, где су поједини тестови невезани, треба заиенити једнии затворении систеиои тестова. Први такав систеи тестова су Бинеове и Симонове „лествице мерепа интелигенције" (есћеИе теМ^ие (1е ГтШИдепсе), где су за сваки ступањ дечјег узраста нађени нориални и карактеристични тестови, релативно независни од спољашњих и случајних услова (нарочито од школских знања), како би што чистије изражавали стварну способност дечју (стр. 20). Тестови треба да буду и подједнако унотребљиви без обзира на народност, језик и образовање; да се лако прииењују (и без лабораторије и прецизних апарата), да не трају дуго и не заиарају децу. Али они инак иорају бити довољно егзактни да омогуће упоређивање и узајамно мерење резултата разних испитивача и да омогуће једну резултанту вредности као мерило укупне интелигенције (стр. 20, страна 16). Све ове тешкоће су иринципијелно савладане и ако Еине-Симонов систем није деФинитиван. Много година је Бине чинио претходна еипиријска испитивања, које серије тестова за који узраст да узне као нориалне, док је најзад успео поставити по неколико, најчешће — у доцнијин изменама по правилу — по 5 тестова за сваку годину од 8—13. Штерн на крају свога реФерата (стр. 104 и даље) износи цео тај систем као и најважније измене и допуне: оне, које је и сам Бине