Просветни гласник

342

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Девети ступањ: дефиниција аистрактних појмова, критика апсурдних реченица, и др. Десети ступањ: објашњење слике, допуњавање текста, и др. Једанаеети ступањ: разликовање апстрактних нојмова и др. Последња три ступња (за 11, 12 и 13 година) је Бине доцније померио за 13 и 15 година и (носледњи ступањ) за одрасле. Као што се види, вели Штерн, одговори на ове тестове се не могу градирати, већ само могу бити правилни или погрешни (+ или —-); неодговарање се сматра као и са свим погрешан одговор. За то испитивач при одлучивању (за + или —) мора бити врло пажљив и имати увек исте критерије. Иначе су тестови врло разноврсни. Памћење се испитује цифрама и реченицама различне дужине, прочитаном нричом,. и т. д.; или свакидашњим елементарним знањем (именима дана, месеца,. новца и др.), богаством речи (изговорених за 3 минута), и т. д. Још непосредније се испитују Функције интелигенције упоређивањем (различних тегова), разликовањем конкретних предмета (дрвета и стаклета, муве и лептира) или апстрактних (лажи и заблуде), и т. д. При понављању истих тестова за разно доба узраста мења се мерило. Вредност појединих тестова је неједнака. Изврсне су деФИниције, опис слика и сви они тестови који су независни Од способности говора (на пр. уређивање тегова, допуњавање непотпуних слика, естетичко упоређивање слика и т. д.). Али неки зависе од спољашњих, нарочито од домаћих утицаја (на пр. новац) или су механичко памћење (на пр.. дани у недељи). Техника није тако лака. Испитивач мора имати готово механичку иоузданост у погађању (ТгејјзиЉсгЋеИЈ и увек истом, хладном Формулисању, истом нагласку; мора се обзирати на различно понашање децепри решавању тестова, и т. д. Услед квалитативних разлика у интелигенцији, тренутне несталности пажње, умора и других узрока, сви од прилике подједнако тешки тестови једног узраста нису за сву децу подједнако тешки, те за то неко дете неке тестове реши лако а неке никако. За то поједини узрасти нису оштро одвојени већ постоји .једна поље „Расиаапа лествице" (Шга(ј'еШгеиипд , стр. 25). Онај ступањ Бинеове лествице, у коме дете реши све тестове (или све осим једног, јер тај неуспех може бити услед тренутног недостатка нажње) узима се као подлога; али се даљих нет тестова (из виших ступњева) урачунавају као један нов ступањ, те се тако израчунава „ интелектуални узраст" или интелектуални ниво (ТМеШдетаИег, пшеаи гпГеИесЛиеЛ, тепШ аде) једног детета, т. ј. налази се, да оно има просечну интедигенцију деце извесног доба. То је само груба карактеристика квантитативне вредности интелигенције и иста вредност може се добити из најразличнијег „расипања" скале. Него то је баш добра страна појма интелектуалног узраста; јер, због Формалног карактера иители-