Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

343

генциј.е и због непотпуне корелације нојединих њених делимичних Функција, стварно никад и нема две интелигенције исте врсте. Расипање или „ширина расииања" (В^геиипдзђгеИе) јб различна. Дете чији се „погодци" и „непогодци" налазе између 6 и 10 година различно је од детета чија се интелигенција креће између 7 и 9 година и ако им интелектуални ниво може бити исти. За то треба аналисати и само испитивање, јер је често важно утврдити, у којим се тестовима дете показује особито назадно а које особито лако погађа; треба посматрати понашање детета за време испитивања (на ир. при задатку, да уреди различне тегове). Рачун и квалитативна анализа морају се допуњавати. Крајња вредност интелектуалног узраста стоји у најважнијем односу према добу старости. Разлика једног и другог је (по Бинеу) изрлз ступња интелигенције или интелектуалног нивоа. На пр. дете је по интелигенцији за једну, две или више година назадно или пак толико испред својих вршњака. Штерн налази да је ова разлика довољна само при испитивању деце истих година (стр. 28, стр. 52 и 72). Иначе може имати различно значење, те је за то боље употребити количник (интелектуалног узраста и година, стр. 28, 55). Ако је количник 1, дете је нормално, ако је више од 1, оно је одмакло унапред, ако је прав разломак, дете је назадно и, што је разломак мањи, све слабоумније. Из Бинеових и других испитивања деце у основним школама види се, да се ступњи интелигенпије прилично симетрично ређају, јер је добра половина деце на одговарајућем интелектуалном нивоу а од прилике по једна четвртина испод и изнад њега (стр. 30). Али све то могу бити нормална деца, јер нормално дете може за једну годину бити изнад или испод нивоа. Сличну симетрију показује и статистика ђачких оцена: добрих је од прилике половина, а врло добрих и слабих но једна четвртина. Али та симетрија није још ни близу довољно вериФикована, да би се у томе гледала нека општа законитост, већ је то само приближна, просечна вредност из новеликог броја индивидуа, где су многе неправилности компензоване. Што се код млађе деце нашло много више „напредних" него код старије, доказ је, да су Бинеови тестовизањихврло лаки, доксу опетзастари.је сувишетешки (стр.32,34). А што се у томе слажу сва деца без обзира на расу и језик, то доказује, да су у тим тестовима, погођени општи услови развића интелигепције. Испитивање деце једне приватне белгијске школе показало је, да су деци виших сталежа тестови лакши. Бине цени њихову интелектуалну измаклост за Р/г годину. И овде је, пре свега, важно специјално аналисати резултате и утврдити, у којим се тестовима деца образованијих сталежа одликују, а у којима су сва једнака (стр, 37; стр. 27, 58, 61 и 68). Интересантно је, вели Штерн, да је Бине из различних 24*