Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

351

хологији, где за једног истог човека један с лоузданошћу тврди, да је паметан, а други, да је глуп (стр. 5 и 12). То бива у толико пре што се ту те особине (глуп и паметан) могу још мање егзактно деФинисатн него у Науци. Чак и Наука не може данас појам интелигенције да дефинише друкчије до помоћу метода које употребљује за њено испитиваае (стр. 6). А колико се пута и у једном учитељском колегијуму рђав успех једног ђака од једних своди на леност, а од других — са свим супротно! — на глупост или на непажњу. Психографија или што исцрпнији опис једне индивидуе не зн.ччи ништа друго до научпо Формулисање теоријског познавања људи (стр 14). Поједини Формулари питања (Ргадеђодеп), чијијециљ што исцрпнија карактеристика (психогроФија) поједине индивидуе или једне класе индивидуа (стр. 8), поједине серије тестова (стр. 9), и т. д. — све је то било на конгресу изложено, а све то, што је изложено, израдио је Лиаман и у засебном исцрпном каталогу који ,је унет и у извештај (стр. 289—304).

Поменућемо овде још неколико предавања са конгреса, која су у вези са Штерновим реФератом. Тако на пр. 0 општој духовној способности од Харта и Сиирмена, који одбацују друге две теорије (теорију сличности духовних способности и теорију „типа") и објашњавају корелацију различних духовних способности теоријом интелигенције као општег Фактора (који се, више или мање, јавља у свима интедектуалним Функцијама), јер се с том теоријом слажу сва испитивања. Осем корелапијом она се потврђује и физиолошки (способношћу целе коре мозга, а не само појединих делова) и психолошки (самопосматрањем): увек се троши једна иста енергија, те за то јаче употребљена т једном правцу, остаје све мања за друге. Ову теорију потврђује, најзад, и испитивање умора, неурастеније, деменције и др. Онај општи Фактор није пажња, јер она почива на њему само једним делом, а другим је специФична. Такво је и Вилерово предавање: РазвиЋе способности апстракције код школске деце. Резултати аистракционих експеримената нам показују, како су деца решавала апстракционе задатке. Број успешних главних одговора или решења је мерило за способност анстракције, док споредни успеси показују обим схватања и непосредног памћења. И темио развића једних и других је различан. Разлике у овој способности су веће што су задаци тежи. Најслабији ђаци имају код најтежих задатака једва пола толико успеха као добри ђаци, — средњи 70° 0 , — док код лакших задатака достижу до 75°/ 0 (средњи до 92%)Корелација саоцењеноминтелигенцијом одстране учитељајеврловелика. Еилие у своме предавању 0 значају модерне Психологије мишљења издваја такође субјект и његову активност, — ону велику снагу