Просветни гласник

352

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

која се при задацима развија независно од асоцијативних односа и на супрот чак и утврђеним асоцијацијама. За то Педагогика мора напустити искључивост принципа очигледности. Најзад и Марбеов реФерат: Значај Психологије за остале науке и праксу наглашује, поред оста .1ог, огроман значај Психологије за модерну научну Педагогику. У вези са овима најзгодније је поменути и предавање доцента, Петерса: 0 наслеђивању интелектуалних способности. Предавач износи ресултате једног статистичког испитивања школског успеха код 354 детета, њихових родитеља и родитељских родитеља (деде и бабе). Бад су оба родитеља били добри, добри су ђаци 76°/ 0 , а сдаби 24°/ 0 ; ако су родитељи слаби, добрих је ђака 38°/ 0 ' а 62 0 / 0 слабих. Кад је један родитељ добар, а један слаб, добри су ђаци 59%, а рђави 41°/ 0 - Ако су родитељи просечно једнаки, најбоља су деца код најбољих родитељских родитеља и обратно. Било да је отац бољи или мајка, — далеко више деце су сдичнија бољем родитељу. Утицај наслеђа се опажа нарочито код читања и писања. Најзад, почето је и експериментално испитивање интелектуалне сличности између браће и сестара, У дискусији Шгерн замера предавачу што и „тројкаше" увршћуЈе у слабе, те отуда утицај наслеђа ту није тако видан као код далеко хомогенијих „добрих". Други предлажу, да се испитују и браћа и сестре родитеља. Зомер предлаже, да се место општих израза добар и слаб поставе мере одређених Функција и тако даде општа карактеристика. И т. д. Остала предавања, којима су нредмет интелектуални процеси у најширем смислу, су чисто теоријска. То је, прво, предавањеГ. Е. Милера 0 упознавању и његовом спречавању; за тим, А. Аа11- а (проФ. у Кристијанији): Значај времене перспентиве при запамћивању за трајање слика памЋења; А. Волгемута 0 правцу асоцијација, — једно предавање, у осталом, које, и ако заказано, на конгресу није ни одржано, али је у изводу ушло у извештај; 0. Селца: Експериментална испитивања о току детерминисаних интелектуалних процеса, — т. ј. детерминисаних извесним циљевима или задацима — у лабораторији; К. Тримбаума: Посматрања о сеЂању; X. Руаа: Систематски преглед особина памћења; Ђ. Поиелројтера: Два елементарна закона репродукције за објашњење неколиких виших процеса мишљења и воље; П. Менцерата: Т. зв. комплексне ознаке при асоцијационом експерименту. Понека од ових предавања заслужују да се о њима проговори; али већ и за то, што су она као чисто теоријска у мањој вези са раније изложеним, нећемо овде о њима говорити. Међутим, као практичну примену испитивања поменутих у претходним радовима, поменућемо још и рад асистента V. МаАај-&: Психологија избора позива. Психолошко становиште обухвата две могућности или два питања: 1) у каквом односу стоји поједини човек (или из весан тпп људи) према различним позивима? — и, 2) у каквом односу