Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

353

стоје различни људи према једном одређеном позиву, на пр. војничком? По тим питањима је предавач учинио једну анкету у грађанским и војним школама. Он понавља резултате психоаналитичког испитивања једног свога претходника, који је нашао 5 обдика слободног избора позива 1. (на пр. — идентиФиковање с оцем или 2. — диФеренцирање од оца и т. д.). Дечје жеље показују 3 опште појаве: 1) жеља за променом места (кочијаш, возовођа, путник и т. д.), која се рано јавља и у 6. години достиже врхунад; 2) жеља за борбом (војник, полицајац ловац) — врхунац у 12. години; и, 3) интересовање за техничке ствари (инжињер, механичар) — врхунацвероватно тек после 15. године. Проблем избора позива изискује познавање карактера и цел.ог човека; за то треба желети психографске анализе живота што већег броја индивидуа. Пошто је диФеренцирање људи по позивима последица поделе рада, дакле једне спољашње социјалне нужности а не унутрашњих, психичких потреба, то постоји врло велика дискорданца између индивидуалности и позива. Индивидуа се од тога спасава бирањем нозива који јој колико — толико приличи, прилагођавањем на његове захтеве, споредном зарадом, спортом и игром (на пр. коцкањем), и најзад, занемаривањем својих дужности и променом позива. У дискусији се, с једне стране, изражава жеља, да бар психолошки образовани родитељи посматрају своју децу у њиховим раним наклоностима као знацима будућег избора позива. 0 друге стране, опет, споре психоаналитичкој методи могућност научних резултата. А за сад бар то се и мора спорити. ПроФ. др. Ворислав Лоренц