Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

389

као и на гимнастици, иравилним држањем тела и иодједнаким радом свих телесних снага у нрвом реду утиче у хигијенском иогледу. На трећем конгресу за школску хигијену у Паризу у једном је предавању о данском слојду између осталога речено ово : „Дански слојд са својим научно и физиолошко образложеним ноложајима у раду од изванреднога је значаја за здраво телесно развијање младежи у 20. веку, у ком индустриски рад не утиче васпитно". И Немди су одлазили у Копенхаген ради проучавања данскога слојда. Нарочита врста гакола у Данској јесу сеоске народне школе, сељачки университети. Њихов је оснивалац, као што је већ речено, Грунтвиг. Он их је замишљао као најбоље средство за ширење образовања у селима, за јачање љубави према отаџбини и за јачање религиозности. Од његова института дабоме није постао университет, као што је замишљао Грунтвиг, и неће никада ни постати; али су иостале изврсне продужне школе. Сада има од ирилике 70 таквих завода, који су унеколико државни, јер држава даје знатну суму за њихово издржавање. Од прилике 7—8000 женских и мушкараца иду сваке године у ове школе. Еурсови за женеке по правилу трају од 1. маја до 1. августа. Мушки курсови почињу у јесен, кад су свршени пољски радови, и трају по правилу пет месеца. Дневно има десет часова. Предмети су: дански језик и књижевност, истори.ја, земљопис и природна историја; пољска привреда, гимнастика, певање и хигијена; за женске још кућанство и ручни рад. — Сви ученици добијају у заводу стан и храну. За наставу и нотпун пансион плаћа се у појединим заводнма месечно 30 до 40 круна. Велика већина питомаца добија од државе на издржавање по 20 круна за свакп месец проведен у заводу. Народна велика школа доноси земљи огромну корист, она обнавља и проширује знање из народне школе. Популарно-научна дела доживљују у Данској увек врло много издања, јер их већином купују садашњи и некадашњи ученици сељачких университета. А учење у народнпм великим школама данас је постало традиција за младе сељаке и сељанке у Данској. * Професионална формација наставникова — Треба ли настављати нроФесора у његову занату, треба ли га нагонити да се припрема, и не допустити му да пође на рад, док не зна да се служи својим оруђима, и док нема метода ? Да ли не би био узалудан покушај покушавати са овим нретходним радом и Формацијом? Не вреди ли много више ослонити се на вежбања, и допустити младом наставнику да се сам припрема, настављајући ? Шта се дешава у једној учитељској школи која приирема учитеље за основну школу ? Настава је ту већим делом разноврсна а не нроФесионална; и то је, уосталом, сасвим прпродно, пошто млади приправници немају још сва она научна и литерарна знања која би сачшшла опрему без које не би могли бити. Што се пак тиче проФесионалне наставе у буквалном смислу речи, она се састоји из два дела: теоријског и ирактичног. Практична вежбања су, уопште, недовољна; немогућно је да она буду посве честа; сем тога њима увек недостаје убедљиве стварности и стварности која задахњава; она не могу створити ириправницима учитељскпм науку о детету, о његову карактеру, о његовој тежњи, о његову укусу; у сваком случају треба лично бити у правим разредима и с правим ученицима, и тек се ту припремати за потоњег наставника. Теоријски део проФесионалне Формације допушта лекцију и објашњавање дела великих педагошких писаца; но ово школско проучавање — ма да корисно — не даје деФинитивне резулпросввтни гласник, ењ . I, 4 ев., 1913, 27