Просветни гласник

390

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тате. Пристајући на то да је оно уређено како ваља, ипак му се вредност мери по примени коју ће од њега учинити приправник; и та ће примена бити ограничена према додирним тачкама које ће постојати између ове и оне теорије и персоналности наставникове; биће узалудан посао за ма ког наставника да се послужи какзом методом која неће бити према њему и која ће бити нрилагођена не само његовим потребама већ нарочнто његовој снази и његовој слабости. Да лп овнм хоћемо да кажемо да је свако проФесионално припремање наставниково некорисно? Не. Веома је корисно да приправници учитељи посвете један део своје снаге, у тренутку кад имају времена за то, да проучавају педагошку теорију, примењену психологију на васпитање, и васпитне методе. Имаће времена да размишљају; навикнуће се да размигпљају о тешкоћама наставе и васпитања. Биће врло важно и за њих и за њихове ученике, да могу да сачувају за све време трајања своје методе моћ да критички размишљају о својој настави. Остаје утврђено да про®есионално нрипремање не може заменити искуство које ће им једино отварати очи и учинитп их паметним; но путови за искуство дуги су и трновити ; њнхово теоријско проучавање даће им одређен иравац, упуте и уштедеће им многе погрешке и многе песигурне кораке. Једном кад је припрема довршена и кад је искуство стечено персоналност наставникова одлучиће о његовим усиесима или аеговпм погрешкама. 1/Е<3. * Туђи језици у средљо-шкодској енглеској настави — Управа Школска у Енглеској (Воаг<1 о! ЕЛисаиоп) издала је врло важан распис о живим језицима у средњој настави. Школска управа енглеска овим расписом препоручује наставницима употребу директне методе. Поступци у овој методи треба да имају за циљ да учине ученике подобним да се изражавају на туђем језику, да разумеју језик којим говоре, да тачно и правилно пишу, да читају ремек дела из литературе, што би дало могућности ученицима да појме живот и дугау туђега народа. Упуства и савети дани у овом циркулару засповани су на искуству које је у овом погледу стечено у Француској и Немачкој. Свакако осетила се потреба да се и у Енглеској ностиже што већи успех у изучавању модерних језика што до данас није било. * Музика у средњој настави — 20 декембра 1912 одржан је годишњи скуп директора средњих школа у Енглеској. ЕуМеИоп је предложио да се учини оба.везним настава музике, читање с листа и певање. Певање, као што је доказано искуством прибављеним у основним школама, корисно је интелектуалном развијању ђачком, онолико исто колпко и њихову Физичку развијању. Лаж је да је врло мален број ученика одарен за изучавање музике, и тако исто неправедно је тврдити да с.у млади Енглези мање подобни да се користе изучавањем музике од деце осталих народа. Други су беседницп тврдили да музика не треба да буде сматрана за вештину за забављање и пријатност, као нешто акцесорно, већ као осповни елеменат сваког доброг васпитања. Доктор Сго^ изјављује да навика музичког читања треба да у многом допринесе и олакша ученицима алгебарска вежбања или брзу конструкцију какве грчке или латинске Фразе.