Просветни гласник

27*

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

391

Предлог БуМеИоп-ов усвојен је једпогласно и за то су гласали свих ■осамдесет присутних директора. * Казне и награде — Моп(;тогепсу неће да се потпуно укипу телесне казне, оне су једине, како мисли овај Енглез, које је могућно применити у случају неморалности или буњења. Но и ове ће казне бити ретко употребљене и готово ће бпти довољан и страх од батина. Уопште и казна каогод и награда у школн треба да буду и „спиритуелне", као што су оне које нам даје сам живот. Треба се чувати и пазити да материјални симбол који представља казну или награду не постане битни; треба да изрицање казне или награде природно потиче из понашања, живости дечје, и да буде неизбежна последица његових поступака и радан. Дакле не злоупотребљавајмо нп казне ни награде које стварају енгениозни васпитачи; не изналазимо нове начине и нове поступке да куаимо овест својих ученика; често помишљајмо на оно што нам је рекао Кшћагс! СопптаП у четрнаестом веку: „Добићу од својих ученика бољи рад и усадићу им боље идеје кад будем употребљавао боље методе". * Опадање васпитне наетаве — ЗсћппсИ жали што је принцип васиитне наставе, како га је поставио Хербарт, свуда у опадању. Он покушава да аналпзује симптоме овога зла. Немачка школа вели он, ограничава се све више и више да даје теоричко знање, културу несталну, уместо да •ствара и развија снагу срца и друха. Све то потиче из уског материјализма. Нема ничег ч^к до оних патриотских годишњица које не губе понешто од •свога сентименталног типа, да бн нринеле маколико било величању грубе силе. Томе треба додати да већина општина заузете више Финансијским •стварима него ли васпитањем и просвећивањем народним, беже пред тешким буџетскнм жртвама. Може бити да је већ време да се више искључнво не поверава општинама овако нревелика мпсија германске културе већ да у том Држава прими већи део одговорности. Ио основна школа не бп бпла довољна. Чак преобраћена-у школу рада могла би решити само делимично ове тешкоће. Деца јој испод руку лзмичу зарана, тачно у оном тренутку, када се пред њима отвара живот младостн са свима својим прохтевпма и својим жељама, са својим одушевл>ењем и недостатцима. Треба дакле да рад „после школе" настави и прихвати посао који је тек био тако рећи у повоју. Напор комбинован од државних власти и цриватне иницијативе потребан је ако се хоће да осигура организацији курсова за одрасле њихова васпптна вредност. Ваља призлати да су ови садашњи курсови чисто проФесионални, и да у њима нема ничег чим би се ишло на културу срца и душе. У главном 8сћтШ тражи да принцип васпптне наставе све то више и више обујима сваки рад народне културе. * Деца зл.оч:инци — Не одричући личну одговорност младим злочинцима и убицама, као што се то данас врло често ради, Копсћатр тражи социјалне узроке који гоне на злочин тако велики број наше младежи. Наводи три главпа узрока: 1) На првом месту је дневна штампа чије ириче н написи делују, као каква мађиска моћ, на младе уобразиље; 2) На другом је месту могућност да свако може да набави ватрено оружје. Било би већ