Просветни гласник

392

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

време да се законом регулише ова продаја. 3) На трећем је месту морално и социјално васпитање народно, и нарочито још детета у народу. Овај, последњи узрок је по мишљењу Копсћатр-ову најважнији. Очевидно је да данас све то више хвата корена искушење да су, да би се „проживео свој живот," сва средства добра, да је главно успети, ностати богат и моћан ма по коју цену било. „Ако бисмо хтели да наше друштво не ствара више децу злочинце, треба се вратити васпитавању наших очева које је билс* мање практично а више идеално; треба поново научити дете да је циљ животу... да се жртвује како би триумфовале племените и оиште побуде, како би био побеђен његов егоизам... треба га зарана научитн аоштовању живота. и божанственој тајни овога вечног живота, у којем је човечја смрт само пролазна трансФормација". * Самоуправљење (Зе^-аЛтгтв^гаИопЈ ученика у Ђеи^всћез 1^ап<1еггГећипдаћеГт у Биберштајну — Један Француз, наставник Француског језика, дао је ове податке о самом покушају д-р 1ле1га који је он учиниоу Виберштајну. Тај Француз вели овако: Умесно се и неумесно каже : Потреба ствара орган. У ствари необичнн стицај околнисти учинио је да се развије парочитн парламентарни живот у горњој школи и да у руке ђачке преда управу над њима. Не треба одмах помнслити да је овакав начин живота досад био непознат у овој школи. С времена на време, скупови, петком увече, давали су прилике ученицима да износе своје ттжбе и жеље и ту се, у слободном размењивању мисли, заједаички радило на општем добру. Уосталом ђак се ове школе назива „Виг^ег" грађанин и по замисли оснивачевој ова школа пре треба да се сматра као каква република но као монархија. Истина једвога дана један ученик, Немац по рођењу али који је дошао из Америке, пакосно је напоменуо да је ова република покашто консуларна. Но шта је до тога стало. Ипак се дошло до писане конституције. Месеца октобра, прошле године, управитељ у Биберштајну морао је, позван војном дужношћу да остави школу за читаву годину дана, и за ово време, релативно доста кратко, није требало нико да га замењује у дужности. Но, ипак, зато требало је да неко прими ако не његов терет а оно старање. ПроФесори су, по реду, били примили на себе дужност контроле над часовима рада у школским одајама, и општег надзора као и о пријему странаца и о вечерњем читању што је дотле вршио сам др. 1ле1г. Али, требало је такође јогп номишљати и на многе друге врсте контролисања посебних над разним Фазама ученичког живота који се налази само у овим. новим школама: гимнастички корак, опште игре, вртарство, радионица. Директор, пре но што је отишао из школе, саставио је једну ученичку комисију; заједнички су израдили статут, који је био претресан и вотиран у јавној еедници и то на заједннчкој седници наставника и ученпка. Ова је скупштина сачинила карту о самоуправљању ученика у Биберштајну, Ево њезиних одредаба.. Глава ирва — Самоуирава ученика. у Биберштајну — 1) Гимнастичкм корак: а) Гимнастички корак органпзује и изводи цео разред: б) Надзор припада једном ученику кога избере разред; в) Онај који је без оправдања изостао од овога вежбања, мора извршити ово вежбање што је пре могућно. — 2) Гимнастика: а) Гимнастиком управљају, нетком од три сахата и пет минута до три сахата и чегрдесет пет минута, и понедеонпком