Просветни гласник

396

просветнн гдасник

и др.), а друго великој школи. У овим последљим школама ваља уреднти нарочите збирке каошколске музеје. Тако се постиже боља веза међу средњом школом и великом школом. Други дан конгреса почео је реФератом : „Организадија математичке , наставе у немачким великим гаколама" од проФесора Дораја (Тогеу) из Лајпцига. Предавач је дао цреглед развитка математичке наставе. За дискусијом дошло је провођење кроз математички институт. Даље предавање : „Наставни облици у минералогији" од проФесора Ф. Ринеа (Шппе) из Лајпцига изненадило је тако рећи нарочито живим педагошким срцем, које се осећало у предавачеву излагању. Подвлачимо из вега ово. Корени минералогије улазе у многобројне суседне области; због тога је потребно разно обртање у настави у разним правцима. Предавање се мора увек прилагодити одређеним сврхама. Корисно је, да предавање буде такво, да се не само задовољи стручни интерес, већ и да младоме студенту пружи и опште користи. Објекти ове науке подобни су за просто, строго, математичко обрађивање, и баш ова математичка јасноћа и схватљивост предмета принуђава онога који учи на егзактно схватање и закључивање. Зацело нешто најособенпје на целом конгресу а у исти мах један од најзнатнијих наиредака у наставној пракси било је предавање нроФесора Е. Паперица (РаррегИг) из Фрајбера у С. о његовим математичким очпгледним средствнма, Прво предавање другога дана после подне било је: „Методолошка начела литерарно-историских семинарских вежбања" од про®есора г. Витковског ( ШИ шугз И ) из Лајпцига. Задатак је семинара, да студентима даду што потиунију спрему за самосталан научни рад, али треба и о том водити рачуна, да се многи студенти доцније одају наставничком позиву; и ми морамо сузбијати јаку склоност, да се у средњој школи подражава семина.рски рад. В. износи, како треба удесити рад у семинару и просеминару. У дискусији председник је нагласио, да ми сада идемо напред џиновсвим корацима, да се данас брже застарева но раније. ПроФесор Р. Леман из Познања види централни проблем университетске педагогике у питању, колико су спремљени научни испитивачи а колико гимназиски наставници. ПроФесор Макс Ферстер (Еогз4ег) пз Лајпцига оштро је усгао противу онога што је наслеђено као и нротив овде изнесенога. Књнжевноисториску методу ваља допунити психолошки, културноисториски, философски и можда још литератно-упоредно. Једини доценат данашњи, који не ради једнострано литерарноисториски, јесте у Нема.чкој 0. Валцел; далеко су их у том претекли Французи. У семинару морамо стугенту дати разне врсте репродукција и продукција. Почетничка вежбања принадају просеминару, а праве припреме за дисертације не припадају семинару. Једипо правилна су семинарска предавања. Ну њихове теме морају обрађивати онштија питања на лакши начин. Главна је задаћа увођење у литерарна иомоћна средства. Под називом „Пројекцнски анарат, кинематогра® и томе сродно" проФесор К. ПГаум из Лајпцига изнео је и претресао изложбу новијих академских наставних средстава. „Вежбања у гласу и говору у академској настави" зове се предавање, којим је левтор професор М. Зајдел (8еус1еГ) из Лајпцига демонстровао свој удео у изложби наставних средстава. Подстицаји пред крај 18. века, да се „ас11о" старих оживи на модеран начин, прогласили су с тога, што тада још нису биле познате данашње претходне погодбе. Вежбања у ства-