Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

397

рању гласа почињу у великим школаиа 1890-их година. Предавач; радн у Лајпцигу од 1900. Он износи своје принципе и показује, на шта ваља пазити у настави. У разгледање Зајделове изложбе не можемо овде улазити. Трећега дана посећеце су академије за граФичке уметности, Женска Велика Школа и Трговачка Велика Школа. Завршетак чинили су предавање и извођења о „телесној култури." »X. Ваћпеп!«, св. 3. за [1912/13.] * Морал и Универзитети — За наших дана признаје се да је настава морала корисна не само учепицима основних и средњих школа, већ још и ученицима Универзитета; појмљено је и схваћено да млади људи, остављени сами себи у велико-варошком метежу, треба да нађу какав ослонац којп им јо спекулативна наука немоћна да пружи. Тога ради на извесном броју Факултета основане су катедре искључиво цосвећене моралним нитањима; на другим местима настава је чисто упућена „педагогици и другим наукама практичног морала". Ипак изгледа да циљ није постигнут, да није створена елита, код које би морална култура одговарала интелектуалној култури, нити су пак насхавници „подобни да рашире по нашим основним н средњим школама морална нравила... која се сматрају да су проглашена и прокламована као нераздвојна и преко потребна нашој демократији". Овај неуспех не потиче ли са тога што нема сагласности, што нема јединства у настави? С друге стране опет извесни наставници претпоставилп су нсторијско излагање. Но, како вели ппсац овога чланка Ваиег: „историзам је необпчно кобан и у васпитању". Узбунљив притицај догађаја лако стиче и прихвата известан скептицизам, који уди радљивости: „Несталност у институцијама тежи да произведе такву исту несталност и у духовима". Историја. сем тога чини онога који јој се и сувише искључно преда „као туђина према својем времену и својој земљи". Међутим морална настава коЈа по етицају прилика треба да буде догматична у основној и средњој школи, не треба таква да остане и на Универзигету: „У вишој настави слобода код проФесора и код ученика може бити већа а да се ие сусретне са оним опасностима, које би је другде нагониле да се сузи". Морал ће се ту наслањати на науку, запажен у овом двогубом облику. ПроФесор ће, уосталом, избегавати да нарочито инсистира „на оним тачкама, које бимогле породити лажно тумачење и нарочито рђаво прнмењивање", јер не треба да заборавља да се обраћа младим људима, чија је Формација још непотцуна. Измириће се слобода коју тражи наука са оном резервисаноптћу коју тражи морал, имајући на уму „да у настави новине које још нису добиле посвећење свога доба нису још на свом месту". „Младежи треба оно што је сигурно, цоуздано". 1ј' Е(1. ♦ Фериски курсови у -Јени за даме и господу од 4. до 16. августа 1913. — У овој години јенски курсови држе се по двадесетпети пут. Биће свега 60 разних курсова, од по шест н од по дванаест часова: уз то долазе и поједина предавања. Број учеснике у прошлој години био је 764, докје на првом курсу било само 25. Овогодишњи програм дели се на 7 одељака: природне науке (13 курсова), педагогика (15 курсова), наука о религији и