Просветни гласник

ПРИКАЗИ и оцвнк

413

к1а5ве Аез 01»ег1у2еитз" од директора Бг. Бедекера (Вб<Ј<1екег) и „\У1е 1)ее1пНи8зеп <Ие уогћап^епеп УогћПс1ип§;з^е§е (8<;и(1Јепап8(;аИ; ип(1 01зег1у2еит) <Ие ћоћеге БећгепппепђЦЛиад?" од Јохане Готшалкове, управитељице курсова за више учитељице у Бону. А расправа „2ит Шеипзсћеп Ех1етрога.1е т <1еп оћег8(;еп К1а88еп" од прс^Ф. Бг. Розентала наставак је из једне раније свеске из 1912. годуне, те већ с тога не можемо улазити у излагање њене садржине. Па крају првога дела ове свеске, испред књижевнога прегледа, извештај је Јохане Готшалкове: „Аиз8егог(1еп1;Нсће Та§ип§ (1еб 2еп(;га1уегћапДеб 1иг (Не 1п1егебзеп (1ег ћоћегеи ГгаиепћП(1и11§ ат 29. ип<1 30. Бегетћег 1912 1п ВегИп". У треКој свесци на првом месту директор Кајм из Карлсруа под натписом „ВеПгад гиг Ега^е (1ег „Егаиепзсћи1е". Аиз Ва<1еп" износи , шта је и како урађено на продужењу наставе у вишим женским школама у Карлсруу и Манхајму. После овога долази расправа : „Шсћаг<1 ^адпег 1п с1ег 8сћи1е?" од директора Бг. Ломана (Еоћтаии). „Ко је убеђен", тако почиње Л. своју расправу, „да је Рикард Вагнер једна од најособенијих личности 19. века, да се ми у њелу морамо дивити не само творцу музитае драме, већ и песнику и мислиоцу, а цре свега. једноме од највећих Немаца, тај ће и мора са „да" одговорити на питање, да ли Рикарда. Вагнера треба унети у школу. Ни једна школа, која полаже право на то, да буде национална немачка школа, не сме проћи норед ове личности, већ мора, докле год то иде, старати се, да је приблнжи деци-. Ето, то тражи Л. за средње школе и мушке и женске, а, то је до сада учињено само овде онде. Одмах додаје, да за школу долази мање у цитање музичар Вагнер, и ако ее на часовима из цевања, као ради неког одмора, ученицима може говорити о Глуку, Моцарту. Бетовену, Веберу и Вагнеру, и по нешто изнети из њихових дела. Ну у већој мери но музичар може имати овде значаја песник Вагнер, нарочито у настави немачкога језика, јер градиво, које мора занимати и више лицејске разреде, немачке народне приче, „које се могу упоредити са старим златом", он је обрадио на тако генијалан начин. И Л. даље показује, како би ово требало радити. Није наше улазити у то изближе. Даља је расправа: „Жаз капп <1ег КеНдтпзипЂегпсМ аиз Беи1;зсћеп уепдгегЂеп?" од Вг. Алвермана. Јасни су односи међу ова два предмета, немачкнм језиком и религијом. Не може се предавати историја књижевности, а да се не улази у религиске покрете, и не може се (или барем не би требало) давати наставу из религије. пре свега из црквене псторије, а да се не употребе ресултати наставе из немачкога језика. Писац показује. како је то у Средњем Веку, у време реФормације, код пијетизма и рационализма, у 19. веку. матери.јализму и пантеизму, па онда прелази на однос етике и литературе, — што се све више тиче немачке школе. У расправп „1п<1тс1иа1е ип<1 3021а1е Етећипд" проФ. Ф. Јон (Јоћп) истпче трп маркантна немачка. мислиоца на пољу педагошкога рада: Гаудига са идејом о лпчности, Ферстера са науком о характеру и Кершенштајнера са мислима о грађанском васпитању, па, прегледавши брзим погледом н.ихово учење, напомиње, да задаћа педагогике мора бити не само развијање и потпомагање у смислу Гаудигову већ исто тако чување и оплемењавање у смпслу Ферстера и Кершенштајнера. Што се тиче грађанскога и социјалнога васпитања, и Ј. је мишљења, да за њих готово није потребан какав нарочитп предмет, да они треба да раде као наставни принцип, који