Просветни гласник

414

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се што је могућно неограниченпје шири. Ну ипак је јасно, да им је право место у историској настави. Не може се замислити удубљивање младића у дух најудаљенијих времена без етичке," социјалне и нолитичке примене на садашњост. А скоро је сувишно напоменути, да и други наставни предмети могу послужити за етичко-социјално утицање, да јевици дају уједно документе прошлости и садашњости, да се у земљоиису сликају позорнице рада, расе, светске силе и све спољагање погодбе за живот, а нарочито је ту настава из матерњег, немачког језика, у којој се може пзпети највише јединство и најдрагоценији израз свих заједничких интереса. Тако, кад се изближе погледа, указује се изобиље могућности, које у утпцајима школе као места за неговање онога што је грађанско и социјално — насупрот индивидуализованом характеру породице — стављају знање у службу хотења и као споредан плод васпитања изазивају драгоцен начин мишљеља, који је основни елеменат несебичности характера. А школа ће уједно са пуном свесношћу моћи сама да прокрчи пут доцнијим зрелијим убеђењима, она ће са непотпуношћу и недовољношћу свих сазнања смети да идеално упућене будуће грађане слободно пусти, да на своју руку улазе у безбројна поједина питања животна. За школу као водиљу још неспремне младежи вреди реч Оскара Јегера, коју ваља примити срцу : „ГГрва дужност увек је најсветија!" Лицејски директор Бг. Клодиус, иод натппсом „^апДегуо^еГ, саопштава један свој доживљај са излета, који је прошлога лета учинио на једном теретном броду по Источпоме Мору. У једној станици ушло је у брод неколико ђака гимназиских еа својим .једним наставником и трима девојкама: то је била група „ЛУапЛегуодеГ', а девојке су њихове „ВипДеззсћууез^егп". Ни одело ове груие, ни њихово понашање, ни уопште овакав начин прављења излета није се свидео директору К. и он опомиње родитеље, да иазе при пуштању женске деце на излете, и вели : „ Ја сам убеђеп, да оцеви и матере, да су видели, што сам ја видео, не би допустили, да се њихове кћери јопг једном излажу опасностима такве пловидбе по мору. Као наставник ја бих у сваком случају даме одвраћао од учешћа у таквом излету пловидбом". Несумњиво такав излет, као што га слика К., не може се одобрити; али ово ппак не може у начелу говорити против излета и са ученицама, који су се, према уверавању толиких наставника п паставница. увек показивали као корисни, само кад се паметно смисле и изведу. На последњем месту међу расправама у овој свесци имамо: „ВегпћђегаЂипд. Гиг. с!аз ^еЈћИсће бгезсШесМ" од Јохане Готшалкове. Није реч о избору т. зв. „научних" позива женскиња већ уоиште: износп се рад организације за добијање разних служби и места за женскиње у Немачкој, са седиштем у Берлину. Наведен је и орган овога картела: „ГгаиепћегиЈ ип<1 Епуегћ" који излази сваких 14 дана као додатак листу: „2еп(;гаШаи <1ез ВипДез <1еи18сћег Ггаиепуегеше". Напослетку је приказана и препоручена и изврсна књига за ту сврху: „БЈе <1еи1зсће Ггаи 1т Веги?, ргакМзсће Ка(> зсћ1а§е гиг Веги&тсаћ1" од г-ђе Леви-Р ат ен ау о в е (Геуу-КаШепаи), 3 изд., 1912. у Берлину; цена 3'50 м.

Београд.

М. Ј. П.