Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

555

Под науком о немачкој старини сада се већином разуме историја немачкога народа, сиољна, духовна и уметничка, од њихових почетака па до сеобе народа. Она треба између осталога да расправи питање о одпосу Германаца ирема Индоевропљанима (Индогерманцима), о утицају Келта и Римљана на Германце, о најстаријим становиштима и расиростирању Германаца. Најважније дело за н>у из времена пре сеобе народа јестс Тацитова Оегташа. Од времена сеобе народа судбина и унутрашњи догађаји германских племена, која су јурида кроз целу Европу па чак и у Африку и долазила у додир са многим народима, врло су обилни, али и врло непрегледни и тешко их је уочити. Нарочито важни делови науке о старини јесу бајке о боговима и јунацима. 0 боговима старих Немаца и Инглеза остало нам је врло лало вести. А.ш миоштво сведочанстава и спевова ипак имамо из северних земаља, и задатак је германске митологије, да сазна германске основе и да ограничи додаткс времена Викинга, скалдиских иесника и хришћанства. Пред сличне задатке стаје и бајка о јунацима, али овдс је додуше знатно богатије предање из немачкога Средњег Века. Али оно што је германско у њима није очувано чисто, већ је прожето хришћанско-латинским и још ритерским бићем. Северни песници унотребили су онет на свој начин германско наслеђе и у њ унели своје јунаштво, своју појезију, своју ученост и напослетку своју меланхолију. На старим обичајима оснива се опет велики део германскога права, које је веома дубоко везано за старе чаробничке погледе и празноверне обичаје и његове старе северне изворе, који су исто тако важни као и стари немачки. Толико најпре о немачком језику, немачком Фолклору и немачкој науци о старини. Немачка књижевност Средњега Века обухвата тако врло богату и пространу облает; сачувани су нам остаци старога многобоштва, старе бајке о јунацима, духовна књижевност, богословска и алегориска, дидактпчка и нриноведна, песништво свирача (брЈећпапнасИсћШп§) и певача, басне о жнвотињама, духовне драме, проповед и мистика, минско иесннштво (Мтпе<ИсМип§), дела дворске епике и напослетку мноштво мањнх н већих иесама, приповедака, поучних комада, изрока итд. Уз то долази, нарочито крајем Ср^дњега Века, богата научна нроза. То је огромна маса, коју је тешко савладати, нарочито кад се номисли, да је немачка књижевност за време целога овог перпода била изложена утнцајима духовнога, средњелатинског и Француског песнипггва и да је све то морала примити у се и ирерадити. А књижевност није ннкада изолована појава, већ увек стоји у вези са целим духовним а у Средњем Веку нарочито са духовничшш животом.