Просветни гласник

556

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

Око историје књижевиости групују се, али имају самосталан значај, наука о старим рукописима (палеограФија), метрика, стилистика. реторика и појетика. Понос је нашој науци, што смо имали једап низ чспитивачд, који су владали над бескрајно пространим областима германске Филологије. Један Јаков Грим написао је основна дела о немачкој митологији, немачкој граматиди и науци о немачким правним старинама. Виљем Вакернагел био .је мајстор у старом немачком језику, старој нсмачкој књижевности, старом немачком праву и старој немачкој култури. Други опет научници били су међу нрвима у немачкој као и клаеичној филологији . Карло Лахман и Мориц Хауит владали су и једном и другом као нико после њих. Испитивачи језика, као Виљсм Шерер и као Едуард Зиверс и Херман Паул, имају исти значај за немачку као и за индоевропску науку о језику. Целом науком о немачкој Филологији није наравно владао нико од њих, те су с тога поједини делови наше науке морали бити обрађивани неједнако. Снажна личност оснивача често је за собом вукла последнике, чврсто их је држала на областима, које су они освојили и ко.јима су управљали, и спречавала им је поглед на друге важне задатке. Због прецењивања песнигатва Средњега Века много је на пр. патила немачка проза, на и сада још пати. Лахман и Хаупт прецењивали су за-даћу, да се добије најстарији текст некога спева, а подцењивали су задаћу, да се сазна историја преношења његова у рукописима. Цело питање о постанку Нибелуншке Песме било би решено стварније и правилније, да се није увек гледало на Хомера и тобожњу аналогију грчкога епа, већ да су пажљиво посматрана нребогата епска предања код германских народа. Да се са изучавањем пластичке уметности могу добити нова и врло важна сазнања за књижевност, увидело се до сада. само на веома осамљеним местима. У изучавању језика је под утиском изненадних открића давана нретерана вредност науци о гласовима и акценту, и о овом би се могло рећи јога гато гата. И у иснитивању имена мегта и личности наука треба још врло много да уради, а у Фолклору, нарочито у неговању Фолклора у университетима, Немачка далеко заостаје на пр. иза Данске и Финске. Али је одмах јасно, колика је корист, ако студенат добро познаје обичаје свога завичаја, и зар то није барем исто толико важно, као кад он можда зна, да ли се тамо говори отворено или затворено е? Ну без таквих неправилности ииак није историја ни једне науке, а у неколико је и добро, гато на толике области немачке Филологије није обраћана пажња или су оне занемариване. Ми због тога имамо пред собом јога читаво мноштво примамљивих и великих задатака, још једну велику жетву треба унети у житнице, а она тражи још много ваљаних радника.