Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТТРА

557

Када научници више не могу савладати целу област своје науке, онда се тек од студента не може тражити, да влада целом немачком филологијом . Он и не треба што је могућно много више да слуша и од тога многога увек само по нешто мало, већ треба да учини избор и треба све, што ради. да ради темељито. Пре свега треба да створи себи чврсте језичне и књижевне основе. Овде ће доћи неколико савета о том, како ваља положити ове основе. Према томе може се сваки даље образовати по свом личном интересовању и по свом нарочитом дару. К.чко је добро, што је немачка Филологија тако многостручна: тиме она излази на сусрет најразнијим индивидуалностима и даровима! За језик су могућне разне иолазне тачке, може се ићи унапред и уназад. Ко доиста влада једним дијадектом, добро ће урадити, ако испита језички положај и особеност тога дијалекта, на да се онда окрене уназад, те да еазна везу између садашњега дијалекта и његових старијих језичких ступњева. Одатле онда сам пут води у историју језика. - Обично се не полази од говорнога већ од писмом преданога језика, затим најбоље се почиње од средњег високонемачкога (језик у горњој и средњој Немачкој од средине 11. до краја 15. века) зато што је он врло сличан новоме високонемачком језику, барем спољашње, и што Фине разлике у облицима и у значењу средњега и новога високонемачког језика без сумње изонггравају поглед за језичке промене, језичке законе и језичке особености. Осем тога средњи високонемачки језик може важити као основа за низ живих дијалеката, нарочито за горњонемачке, јер им је врло близак. — После средњега високонемачког језика или у исто време с њим најбоље је изучавати готски језик, који, као што знамо, идући уназад унућује на индоевропски, а унапред — јесге најбољи увод у стари инглески, стари северни и стари високонемачки језик. Овај стари високонемачки (горњонемачки и средњонемачки од почетка 8. до средине 11. века) најлакше се учи, ако се већ зна средњи високонемачки и готски, те онда тако рећи треба захватити са средине. Стари високонемачки језик није лак, Јер није једноставан језик, већ се састоји из три језика, међу собом наравно јако сродна, који се сем тога у себи мењају, из баварског, алеманског и Франачког. Додуше, треба нагласити, да је нормализовани средњи високонемачки језик, како нам га показуЈе већина наших издања, творевина чаучника 19. века и у њему се не огледа доиста говорни средњи високонс.мачкп језик. Пошто је научен готски, стари високонемачки и средњи високонемачки језик, тек онда треба слушати какво опште предавање о немачкој громатици, јер се за то тражи знање многих ствари унанред. У трећем нли четвртом семестру свакако је право време за ово предавање. тада оно спада у она предавања, без којих никако не може бити. ш-осветни гласник, I књ., 6 св., 1913. 39