Просветни гласник

558

нросветни гласник

Језичка знањп. треба освежавати увек изнова. При том је за пре поруку. да се какаи средњи високонемачки текст преведе на стари високонемачки или готски језик, или какав старобаварски сиоменик на староалемански језик, и томе слично. Такође треба при језичком изучавању марљиво и с размишљањем употребљавати речнике, да би се сасвим добро запамтила историја речи и развитак њикова зпачења. Знање средњега високонемачког језика' треба у исто време употребити као неки увод у немачку књижевност Средњега Века. У ову књижевност треба улазити поступно, у почетничким вежбањима читати и веома тачно реч по реч иреводити лаке текстове, па и такве, у којима су просго одгатампани рукопоси, онакви какви су. Тада треба радити за себе сама и у већим предавањима са интернретацијама и у сеуинарским вежбањима улазити у теже текстове. Као почетак подесни су Гудруна, Мајер Хелмбрехт, Сиромах Хајнрих од Хартмана фон Ауе, Уландове народне песме итд. Од предавања са интерпретацијама најважнија су о Валтеру фон дер Фогелвајде и о Нибелуншкој Песми. За рад у семинару могу се препоручити Минезенгери, ВолФрам од Ешенбаха, споменици из ранога средњег високонемачког времена. Немачка проза, нроповед и мистика, а тако исто неснигатво свирача и певача, (Зр1е1тапп8с11сМш1§), врло ретко се обрађују у вежбпњима. Засебно треба читати ГотФрида од Штрасбурга, Хајнриха од ФеАдеке, Хартмана од Ауе Ивајн и Ерек, и можда избор из текстова, које издаје Пруска Академија Наука, и дворски опигони, као ГудолФ од Емса и Конрад од Вирцбурга не смеју се занемаривати. Кад читате сами, читајте гласно и старајте се, да опазите и схватите особине у звуку и ритму. Нека се не узимају сувигае удобна издања, с коментарима, која нас ослобођавају рада око превођења и размишљања, и место тога нека се изучавају наномене и начини читања некога места, нарочито у издањима Карла Лахмана и Морица Хаупта, код којих је нагомилано мноштво проницавих опажања и испитивања о употреби језика и вештини у језику код песника. — Неки текст преведен са средњега високонемачког на нови високонемачки језнк узети норед средњега високонемачког оригинала и уноређивати их, за иочетника је веома добро вежбање, ако се ради са размишљањем и брижљивим испитивањем. Онај, који је већ даље одмакао, нека не пропусти, да дела Хартманова барем местимице узме поред њихових франнуских оригинала, дела Кретјена де Троа, и нека их упоређује. — Код општега предавања о немачкој књижевности Средњега Века треба нокушати, уколико је то могућно, да се властитим читањем Допуни оно, што се чуло. Најпогрешније је напамет научити за испит натписе, изношење садржаја или чак и навођење књижевности. За време одређено за студију може се поред предмета чисто за учење језика и књижевности, а према склоности и обдарености поје-