Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

665

затварани. Један је надзорник имао одважности да каже својим потчињеним учитељима: „Идите са својим ученицима, да службено видите свако летнаест дана оно непознато о којем им кадшто говорите*. Нашло се да је идеја нова, али смела. * * * Много Факата; Факта конкретна која су сама супстанца менталног живота наших ученика, то је оно што нам пре свега пружа геограФија, па и то није све. То би чак било и сувише мало, с погледом на нашу намеру, кад би се та Факта појављивала издвојено, без стварних односа или чак и без видних и схваћених односа. На срећу противно постоји. И пре свега, детерминизам је на геограФском домаку врло узан. За посматрача скромног, неподобног, што има свога узрока, да оде и гготражи од природних закона део случајности који допуштају, догађаји физичког света су уједињени односима узрочности. Није случајно што земљиште има овај проФил, што онај део земље има обично ову културу, што су куће овако подигнуте, што суседна варош има такку важност и такву индустрију... На дечја питања, која су постала по сопственој вољи или из изазивања, могућно је одговорити. Одговори ће бити готово увек лаки, јасни, убедљиви, позајмљени од климата, од природе земљишта, доњег слоја, иоложаја, од односа са суседним крајевима и т. д. Нека се каже детету од 12 година да је неко тако радио у таквим околностима и еа тих побуда, све је то не само радљивост која може бити више или мање разумљива, већ су то нарочито побуде којима недосгаје поузданости, очигледне јасноће. Но, ако му се буде рекло да је проФИл долине ублажен зато што је река сувише стара, ако му се објасни да су овде куће растурене због самовољних извора који су се појавили те овде те онде, а тамо оиет скупљене око кладенца, ако му се каже да лоза избегава влажну земљу и несунчане стране, или да путови иду долином, све ће то одмах видети, све ће то одмах разумети. Удео случајности, претпостављања, веома је сведен Има и човечјег рада и геограФија се и њега дотиче. Но људи који се тако лако заносе и који су тако лако неодређени у политици, у моралу, у књижевносги, или у уметности, нису то готово никад кад треба да рачунају с природом. Они су готово увек само следовали њезиној вољи, храбрости, користили се њезиним диспозицијама. Давање вредности земљи је диван логички призор, призор покорности природним погодбама (чак и онда кад изгледају непознате), дивна лекција о смишљеној узрочности. Остаје још да се осветли последња тачка: У колико је тешко пратити, кроз живот једнога човека или једне епохе, везу догађаја, у колико непознато у томе игра своју важну улогу, у толико се у гео-