Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

573

губећи своју самоеталност. 0 том првом раду већ се ништа не говори у савременој, на широко земљиште постављеној делатности немачког учитељског савеза. У иочетку ове јубиларне (1911.) године број његових чданова прешао је 120.000, распоређених у 2630 лосебних савеза. На последњем. редовном збору, у Страсбургу, било је присутних 4300 чланова. Многи од посебних савеза и њихових одељака имају своје сопствене домове, музеје, библиотеке, изложбе, разне врсте каса за узајамно помагање, и многобројне сопствене журнале. Вредност имања и капитала, како централног тако н месних савеза, износи на неколико десетина. милијона марака. Годишњн обрт износи преко милијун и по марака. Савез издржава многобројне удовице, сиротна и за рад неспособна лчца из учитељског сталежа. Ето такви су резултати с којима се с правом може поносити савез празнујући свој четрдесето-годишњи јубилеј, а за постизање ових резултата радницима је требало утрошити много труда. Да би се то боље схватило довољно је само бацити поглед на сувремени напредак савеза. Али представити себи праве размере уложеног труда, и нравилно оценити их, могуће је само тако, ако нам буду јасне нрилике у којима је савез растао, наилазећи час на сметње, час на помоћ за свој развитак. Развитак савеза нераздвојан је од учитељског нокрета уопште. Такав преглед учинићемо ми у овом кратком одломку. II Немачки учитељски савез није био прва по времену учитељска организација, н зато су се у њему скривале и добре и рђаве носледице. Добре, јер је земљиште било већ ирипремљено, укоренила се идеја солпдарности, израђени су путови и начинп. Рђаве с тога, што онда већ постојеће организације нису увек дружељубиво сретале новога сабрата. Први савези почели су ницати још у последња два деценијума XVIII века, и нрвих деценијума XIX века. Само у време кад је школа нрестпла бити црквени завод, а учигељ духовно лице, постале су могуће чисто учитељске организације. Тек у то време ночела се састављати представа о учнтељству, као о нарочитој груни, која нма и своје нарочите интересе. Као што се види, ми имамо носла са несигурним покушајима. Савез захвата учитеље неке мале околине, често само једнога града. На првом месту је — материјално узајамно номагање. У првим, најрапијим, савезима но који пут су и самим нравилима регулисавали чак и владање чланова. Но у доцнијим савезима те епохе, већ се јасно истичу напред бриге о самообразовању учитељства, о поправци школског предавања, разрађивање правилних погледа на школу и т. д. Некоји од ових савеза наследно постоје п сад, на нр. у Либеку, Хамбургу н Берлину. У 20., 30. и 40 годннама пр. века почеле су се појављивати нове потребе. Учитељство је почело тежити да нзнђе из ускнх граннца својега града. п ступа у додир с учитељима суседних области. Тако су ноникли учитељски аразници, који су извођени једаннут у години у вези с каквим било јубилејем или свечанпм даном, и који су уједињавали учитеље нз целог округа. Учитељи су се овде скупљалн „да би одахнули, предајући се тихоме и скромном весељу у кругу својих другова по проФесији, расположили се и поново оживели, а тако исто норазговарали се и посаветовали о нитањима њиховог учитељског живота". После празника почели су се организовати арави зборови и конференције, скупљајући учитеље ове или оне државе. На послетку појавили су се и данашњи велики савези. Питања просвктии гласиик, I књ.. 6 св.. 1913. 40