Просветни гласник

574

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

самообразовања п мехода преобразовања почели су одстудати пред ширим литањима организадије школа и школске управе. Сви су се савези ширили (распростран.авали) полако. Полако је расгао и број чланова. То се објашњава не само малом свесношћу учитељства, него су томе сметали и спољашњи услови. За време реакдије против савеза су се истакле власти. Добро је још било ако би влада само изјавила да савези нису потребни, па макар их и не затварала Формално, као што је то било у Бадену, 1839. год. А у већини немачких државица та ствар је била много гора. Тако на пр. у Нруској (1842. г.) и у Баварској (1832. г.) министри су се „нашли приморани отворено обуставити образовање савеза". Њима се чинило да образовање савеза не одговара ни положају учитеља, ни њиховој задаћи. Јер „поправка учитељског положаја од вајкада је била предмет особите пажње и бриге владе". Па за што ће онда ту још некакви савези?! — Један део савеза био је обустављен. Но, пошто се борба са савезом није водила по једном плану свуда, то је неки део савеза преживео еиоху ове прве реакције. Догађаји 1848. и 1849. год. учинили су на учитељскп нокрет велики утицај. Учптељство се беше свуда нокренуло. Онда већ вшпе није бнла реч о методима предавања. На школско питање почело се гледати као на битни део иолитичког програма. Састало се неколико огромних (за оно време) учптељских скупштина. Израђене су нарочите констатације у погледу школског образовања. за предају и доставу Националној Скупштини. У то време ме})У учитељима саксонским појавио се иредлог да се образује „Општи немачки учитељски савез". Позив је био ирихваћен симпатично, и на сазвани у тој намери скуп (28-ог септ. 1848. г.) дошло је до 300 учитеља. Савез је био образован, а одмах за тпм убрзо су ночели ницати и његови многобројни одељци — обласнн савези. Но после опет је наступила нова реакција, која је ирекратила границе учитељском покрету. Један савез (обласнп) за другим влада је почела затварати. Почео је гасити се живот и „Опште немачког савеза". Пошто је у многил местима учитељима било Формално забрањено улазити у његов састав. то су његови зборови постајали све мањи и мањи 1 . На послетку збор у Хановеру (1851. г.) решио је да савез претворп у Друштво опште-немачких зборова, које ће со састајати само дваиут у години. Мислило се да ће егзистирање ничему не обвезујућих зборова изазивати мање репресалије, а у исто_ време ииак да се сачува нека сличност уједињења. Тако на место „Бег А11§етете Беи1;зсће Бећгегуегет" (удружење) јавили се „Б1е АИ^етете Беи(;бсће ^ећгегуегзатт1ип§" (скуп). У многим местима и према овим скуповима влада се ионашала неповољнонегативно. Но сад је убрзо овим зборовима дат тако умерени карактер, да су онп умели задобити извесно поверење школских власти. У својству, с ночетка иотпуне, а за тим полу-самосталне организације, ови зборови нроживели су све до XX века. Објављени у 60. годинама слободоумни иокрет у политичком животу прндао је нову енергију и учитељству. Они од савеза који још нису били уништени, почели су оживљавати. Почели су се јављати и нови. Организован је читав ред друштава за узајамно материјално помагање. Уједињење Германије, које се плодотворно показало на разним странама живота, до-

1 Исто овако и код нас је прво расписима ометано идење на зборове 1882. г. иа је косле, од 1883. до 1886. год. и наше удружење било суспендовано. Лрев.