Просветни гласник

582

просветни глжсник

љају равнодушном душу малишана, само једна једина реч је у схању да учини да заиазе естетичку одлику и особину, под једном ногодбом да та реч буде кратка и необично прецизна. У избору тренутака и прилика и у коментарисању лежи сва вештина васпитачева. Овде се естетика поново приближује моралу: ово су две сродне науке, што се тиче њихове природе, ако не што се тиче и њихова предмета: то су Вунтове Формативне науке. Каогод и у моралу, тако се и овде треба уздржавати од опомињања и придиковања, пошто је све то узалудно и ништавно. Не прекоревајте своје ученике што се нису дивили каквом призору, који је доиста био достојан тога дивљења. Немојте их изазивати и нагонити каквим речитим говором да се диве оном што је лепо. Никад им не реците: „Децо моја, треба бити осетљив према лепим стварима. Она.ј који се не диви ирави је варварин. Његов дух пре личи на угарницу вего ли на леп врт. Кад се човек уме да диви, осећа се са тога велика радост, и човек се тада осећа утешен у многој и многој својој боди и невољи природним призорима и лепим уметничким делима". Не реците им никад ништа од свега овога, већ им нрстом укажите на вазу пуну цвећа и једном речју учините им да окусе хармонију у овом цвећу, али не речју апстрактном, и упола моралном, већ речју тачном, научничком, аналитичком. Исто тако учините кад о зид обесите какву нову слику, кад зеленије лишће пред вече при изласку из школе допусти да се просијава блажа светлост небеска, кад с.е тама и сенка почињу настањивати под дрвећем у дворишту. Не реците само да је то лепо и не гонпте ученике само да се диве. Учините нека виде, као што бисте учинили да впде и са истом методом којом бисте учинили да виде научнички експерименат, или какво граматичко правило и укратко ијг оиишите језиком лепоте, не велим све речима које сликају, јер све речи нису за то ни подобне, већ учините то изразима који ће једино послужитп да опишу и да учине да се све види у лепом. Ово је само индиректна настава, припремна, нераздвојна да бп се деца довела у ово стање естетичког духа, у који је потребно да лх доведемо, у којем је потребно да буду, али све то индиректно. Што се пак тнче директне паставе она ће бити реалистпчка и динамичка и интелектуална. Реалистпчкп и динамичка у томе што ћемо иставити дивљењу детињем, пре уметничких дела, природне призоре који су простији, који су непосредно схватљивији за необрађен и неваспитан дух, и који.су покретнпји, радећи тако да се пио мање исцрпе детиња пажња. Али како да учинимо наставу интелектуалном ? Анализом. Анализа ће играти овде исту улогу, имаће исту важиост коју има у свој осталој настави, то ће рећи првенствену улогу и важност. Она влада васпитањем, дух се само помоћу њеном Формира и свакипут кадгод се у дух усели и уђе каква истинита идеја, она у њ улази овом сувереном методом која из новог блока, непознатог и који се да лако деФормисати аналогом иерцепцијом, раздваја елементе и ставља их на њихово право место. Кад бих био докон, иснричао бих на дугачко и на широко, једини покушај који сам учинио анализом у естетичком васпитању. Све се односи на један покушај настављања у Француском саставу. После припремања од неколико месеци, у једном разреду у којем су била деца између 9 и 11 године, почео сам да им дајем да описују гравуре које представљају уметничка дела. Учинио сам да разумеју мало по мало не само саветима и лекцијама, већ потпуном методом и постепено градуисаним вежбањима, да је нотребно, да би се описала каква слика, у њој познавати све елементе, да