Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЉЕ

583

је дохребно те елементе исиитати онолико тачно колико је то само могућно. потом их ноређати и то поређати их логичкнм редом; доцније учао сам их да не иду само логичким радом, већ да цокушају да нађу онај ред који је сликар имао у своме духу еастављајући своју слику, ред важности; и на послетку дао сам им да опишу портрете, научио сам их, пошто смо издвојили црте Физиономије, да траже најкарактеристичнију црту, ону која даје Физнономији њезину персоналност и која се одликује од других, и кад је ова битна главна црта нађена, да тада траже како је уметник, ако је велики, нотчинио овој црти укупност лица и држања и одела, и како је учинио да живи пред нашим очима какво лице, којег више нема, оштрином погледа, борама на челу или линијом усана. Научили су да разликују један портрет од другога, добар портрет од рђавога, збијеном анализом, анализом која све то више продире. Једина метода је за естетичко васпитање анализа. То је интелектуална метода, није никако осећајна, и изгледа на нрви поглед да нема ничег артистичког. Тога ради она и приличи дечјој души. Аналишући лепо ннтелектуалном операцијом, дете неће то лепо осетити, јер сматрам да је неподобно, али ће се припремити да то лепо доцније осети. Додајем да ће се такође настава васпитања, или још боље настава о лепом привезати за целокуцну наставу и тако ће постати дисцнплином која је слична осталима својом методом. Она ће принети васпитању духа. друго што не треба од ње ни очекивати. Неће се њом стварати уметници, то би била празна нада, но њом се могу створити „аматери - ', људи који воле лепо, који га схватају, што је много лакше, но да га разумеју. — т. * У Оеб^еггеЈсМзеНв ЗсНШгеМипд оштампана је ова белешка: Пред очима нам је један службени акат упућен једном учитељу који је тражио помоћ; овим службеним актол молба учитељева је одбијена, помоћ му се не даје, не наводи се никаква разлога, али се чодаје да је то одговор на његову молбу од 11 новембра 1911. По том долази погпис којим је потписан акат и ове речи: „Беч, 4 аирила 1913 године. На сроћу учитељ није умро ни од глади ни од болести, те је бар могао сачекати одговор. УоГите * \ У Аустрији се тражи још једна година више за учитељске школе. РМадо^зсће ЛУог1;е која излази у Бечу саошптава да је посланик КетеМег, који је у исто време управитељ бечке учитељске школе, ноднео законски предлог да време учења у учитељским школама буде повећано са годином дана, тако да од сад траје пет место четири године. Ова би година била додана као завршна, а пе у почетку школовања, и био би јој циљ да прошири и да учини дубљом културу учитељеву. УсЛите * Чудноват доживљај — Тежак доживљај десио се једном младом енглеском учитељу у Лондону, кога је школски савет просто на просто отпустио из службе: овај млади учитељ није био никако у стању да одржи своју власт и поштовање према себи; премештали су га неколико пута из