Просветни гласник

588

иросветни гдасник

Најбољи доказ још нрвих година, да је ова школа доиста била потребна лежи у оном Факту, што је навала женске деце превелика, а да је опет оберучке примљена и у просвећеним круговима, види се по томе, што се ирвих година у њој јављају као наставници проФесори ондашње Велике Школе. Школа постоји, школа ради, напредује. цвета, и у оваквом раду њезпну треба тражити порекло првих напредака у просвећивању жене, а тек после тога у заједничком школовању по гимназијама. Поред своје првобитне намене да просвети српску жену, Виша Женска Школа, као таква, добија још једно много шире и много веће поље рада: опа је пуних тридесет пет година спремала учитељице за наше народне школе. И у овом погледу, она је с поносом одужила, свој дуг.

Да би се обележила педесетогодишњица овој школи, приређена је књига, чији наслов горе исписасмо. Књигу је, по подацима, које је имала при руци, спремила, г-ђица Косара Цветкови&ева, наставница Више Женске Школе. Књига сама собом одаје вешта радника и још више радника који ту школу веома воли, који би рад да њезин живот стоии са својим животом, своЈа осећања с њезиним. То је можда и разлог што ова књига одваја од осталих, одваја врло много од осталих које су до данас код нас приређиване о другим школама. Књига је подељена на деветнаест одељака: Увод, Интернат, Зграда, Црква Св. Наталије, Школски намештај, Научна средства, Закон, Планови и предлози за реФорму В. Ж. Школе, Наставни план, Настава, Школа за учитељице, Постанак Женске Гимназије, Друштва и фондови , Наставници, Ученици, дисциплина, васпитање, Статистички подаци, Најкраћи подаци о наставницима, Из главних уписница, Белешке, Напомене. Сваки је овај одељак целина за себе, и опет део оног ансамбла који књига представља. Овако обележавање педесетогодишњице као што је ова књига, чини част Управи школској која ју је издала и састављачу г-ђпци Цветковпћевој, која је уложила много труда — много добре воље да књига буде овако лепо умивена. Сн. Интернационалн.и конгрес за морално васпитање у Хагу 1912 Раи1 №ес1ег ^ап§ у Француском часопису Б' Е(1исаИоп (бр. 1 од марта 1913) реФерише о глакнијим расправама које су читане на поменутом конгресу, и које су сад објављене у четири ведике свеске. На нрвом месту је расправа: Природа и вредност религиовног мотива — Сгиз1ау Ве1о1. Овај чланак носи поднаслов: Покушај да се аостави ароблем моралне аозитивне аедагогије. Израз је врло скромам и Ве1о1; хоће да се разуме да морална недагогија — која тежи да се не веже ни за какву метаФизичку теорију, да још није нашла довољно чврсту ослону тачку. То је оно што усталом проистиче из многобројних дискусија које је изазвало питање тако акутно и тако уздубљиво о основима морала. Ве1о1 утврђује да између моралних прописа и религиозног мотива нема никаквог битног односа, и да овај само освећује и појачава оне, колико ауторитегом којим их заогрће, толико захваљујући силе навике и традиције. Какс је већ утврђена ова релативна независност морала и религије, и како