Просветни гласник

660

ПРОСВЕХНИ ГЛАСПНК

Оли осећајни елементи мора.ше свести задају на.јвише тешкоћа научнику, јер у њима налази израза она страна индивидуалног и колективног живота која најлакше иропада. То су меки органски састојци социјалних Фосила, од којих науци о наравима, као и налеонтологији, оетаје са-мо костур. Једино што се до сада мог.хо утврдити, то.јс да су у даном тренутку оно што укупно стање друштва и моралне свести захтева да буду: груба и нроета ако су остале нарави такве, утанчана и илеменита кад су идеје и навике достигле висок ступањ развитка. Зато је нредрасуда мислити да ностоји некакво . нриродно морално осећање" дато а рпогг или мистичног порекла, као гато је неоснована и вера у „природни морал"; јер ако се тим изразима даде цраво научно значење, онда су сва оссћања и еви морали подједнако природни. Пошто наука о наравима има тако огромно поље испитивања, несумњиво је да се тражи и већа спрема и другачија метода рада него нре. У почетку, моралист се обмањује да је све лако објаснити, да озбиљних тешкоћа заистаинема; јер ако нам наши рођени постунци, као најближи, нису добро познати, шта је онда остало за друго, за оно што није „непосредно дато". Здрав разум, нсихолошка проницљивост, морална утанчаност и нешто лектире били су довољии и сувпше док су моралисти били уједно и књижевници, и тада смо имали фплозофску литературу о моралу. — Затим се тражи знање дијалектике, темељна студија метафизике, или чак стварање своје властиге, као подлоге моралном систему. Наука о моралу постала је огранак спекулативне ФнлозоФије, боље рећи иримена метаФизичких теорија. Данашњи правац тражи нешто сасвим друго. Оно што ,је иретходило науци о наравима и замењивало је, постаје сад само један од извора, чнја се важност по историјски развитак признаје али пе прецењује. По главни помагачн траже се на другој страни. Пре свега, ту су филолози и лингвисте, који већ у доба Ренесанса показују тежњу да оснују упоредну граматику, да неодређена уопштавања и приблнжна тврђења замене правим научним истинама. Тумачења речи допуштају да се иза њих пронађу колективне пре^ставе, а номоћу ових осећања с њима у вези. Проучавање језика ставља научника у додир са унутрашњим животом јединке и друштва, а зна се и то да је Грим иа нример баш својим филолошким радовима дошао на испнтивањс германског Фолклора, старог немачког права, парави и веровања. — Други важан помоћник је економија, одакле наука о наравима црпе обавештења о материјалној средини. Затим долази експериментална психологија, чију улогу је лако погодити. Историја у свима својим гранама даје такође веома богат принос. Овај обилан и разноврстан материјал немогућно је савладати личним напором једног човека, ма како да је вредан и генијалан. То значи да наука о наравпма постаје колективно дело научних генера-