Просветни гласник

664

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

избежно скопчано са научним радом. — Али нас овај критичан став буни само кад је у питању савремени морад, мора.1 напте средине. Ако се говори о Кинезима или о Мисирцима на пример, онда већ лака срца допушгамо да се у моралним Фактима виде социјална Факта, чијн услови могу науием да се иронађу. Међу небројеннм гресима што се нештедице сваљу.ју на терет науци о наравима, има један који се извесно ставља у ред „ваиијућих на небо": то је морадна криза наших дана. Вредело би прећи ма у најкраћим потезима све што се о томе писало и говорило, ако ни за што друго оно бар да се види како су науке све од реда окривљаване ради тога. Но ово се даде интелигентније објаснити законом о солидарности свих интегралних појава у душтву. За нормално стање потребно је да развијање у свима серијама пде једнаким кораком. Међутим, то се дешава само изузетно, пошто се друштво не развија у свима правцима истом брзином. 0 мораду се може рећи да има најспорији темно, и да најчешће заостаје. Морална свест је уонште неповерљива према новинама, и по свој прилици да закон инерције достиже свој максимум у њеним осећајним едементима. Она тежи да нетакнуто сачува усеби све наслеђе из прошлости, и чим осети да јој с које стране прети напад у циљу избацивања нечег или мењања, ч. одмах се сва накостреши — ако је допуштен овај израз — и образује као неки блок за одбрану. Промене у њој врше се по цену најозбиљнијих сукоба. Има их који наивно мисле да би се моралне кризе отклониле једино тада кад би се моралу вратило оно раније поштовање, — ми знамо већ у ком смислу. Научник на то одговара да криза и јесте баш у томе што је ово немогућно, јер у животу који се развија уопште и нема „враћања", него се ради о саображавању ономе што се у другим правцима јавило као ново. Сукоби свести не могу се решавати са кодексом морадиих правила у руци, него се ту пре свега тражи добро познавање друштва у свима његовнм деловима, како би се они лакше могли доводити у склад. Што паука о наравима буде већма нанредовала, то ће рационална вештина о моралу имати све више средстава на расположењу да заоштреност сукоба ублажи, ј.ада вероватно никад неће бити у стању да их сасвим откдони. Она ће поступно да осдободи нашу свест оног мртвог баласта конвенција за које у залуд знамо да су без разлога, ношто их и даље испуњавамо; даље, она ће умети да нас јаче заинтересује за савременост, за живот који свакодневно око нас ври; упутиће нас да разумемо то што се од нас трааж, и предочиће нам нове дужности; најпосле, научиће нас да схватимо дубоке и једине праве разлоге морала који су социјални, — а то ће бити чвршће јемство него претње ђаволом и вечним патњама, у које данас нико паметан не верује.