Просветни гласник

706

пј^осветни гласник

на нросторним (и вроменим) односима, као што су , вре сиега, матсматички закључди (стр. 60). Ипак се овде морам мало задржати на оном, што је у овој малој Логици ново и најважније и што се кроз њу целу од почетка до краја провлачи. То су идентичност и законптост, што писац и сам још у предговору наглашује. У тим појмовима је Формулпсано најважније нитање људскога ума, питање о односу нскуства и мишљења, опажања и разума, (пролазпих) ствари и (вечних) истипа. За само (формално) мишљење важи идентичност. Закон идентитета је Формални [Сригеријум истине или критеријум Формалне (логичке) истине, јер на идентичности — ргаесНса1ит 1пе8(; зи1ј1ес1о — почива све мишљење одн. суђење. Сви су остали закони мишљења у ствари секундарни, јер се дају свести на овај. То писац нигде не вели; он чак на внше места изрично спасава првобнтност закону разлога, номињући га иоред идентитета (одн. контрадикције) као крнтеријум Формалне истине (стр. 36, 37). Али у ствари и овај закон, — као н контрадикција (н рг. ехс1и8Г 1егт ) — почива на идентитету јер, вели писац, „разлог п носледица везани су међу еобом идентичношћу" (стр. 38). Међу тим, логичке истине нису принциии сазнања стварп. Питање је дакле, шта су ти принципи. Овде морам пустнти самог писца да говори, да би се видело, с колико познавања н с каквом дакоћом он уводи своје читаоце у ова највиша нптања Науке. Дакле, вели писац, „има везе у судо. вима које не цочивају на идентнчности. Другим речима: не иочива свака истина на томе, што се'иредикат налази у субјекту (с њиме идентично везан, па била та идентнчност отворена или завијена). Овде само напомињемо, да ова разлика има тешкоћа нарочито у односу на искуствене нојмове, у што се овде не може улазити" (стр. 40). Реалне истине или истине (закони) ствари не почивају дакле на појмовној (аналитичној) идентичности. А шта је реална истина? Илп, како лшсац вели „откуда критериум за слагање иредставе са иредметом* ? Ево како нас писац ирипрема за одговор : » Сазн.чвати , за разлнку од самог мишљења, значи: мишљење односити на известан предмет, који је за мншљење днт, јер га ово не може створнти, ни из чега другог извести. Може са дакле мислити, а да томе мишљењу у стварностп но одговарају никаквп иредмети (стр. 36)." „Када би стварност била исто што и нашн иојмови, онда би се увиђање сваке истнне састојало у изналажењу веза и односа иамеђу нојмова. код којих владају односи идентичности, те би смо ми на основу логике сазнавалп сваку истину. Јер онда не би постојала разлпка између мишљења с једне стране (по.јмова) и стварности с друге стране, а ова последња јесте за мишљење нешто дато, т. ј. нешто што се не да ни из каквнх иојмова извести". Догика одн. мишљење „има своје законе који гарантују за истпнптост онога, што се у мишљењу налази п (гарантују) да са њима не може доћи у опреку (и) оно, што се изван мишљења налази. Више не. Даље логика не иде. Који законп владају међу самим стварима, морају се ствари питати". Мора се питатп: „у колико се слажу ствари са иојмовима који су о њима створени « (стр. 37). Како је све то просто речено, а како су компликоване мисли и проблеми, које писац уме тако просто пред своје читаоце изнети! Слично сс нисац о овом питању изражава говорећн о реалној деФиницији. Он ни ту не избегава овај тешки проблем; он га смело и овде поставља и расправља. „Логпка ие може показивати могућност предмета ако предмети значе нешто више него : бити у сагласности са законима мишљења. ЕГрема томе реална деФннпција излази изнад логике, пошто деФиннција Еначи : сво-