Просветни гласник

ПРПКАЗИ И ОЦБНБ

705

67), јер не заборавља сФерне троугле за које не важе правила Евклидове геометрије. Илп, имајућн у виду неевклидовску геометрију, он опрезно увек додаје нме Евклид (с.тр. 68, 72), Пнсац јо, као што смо казали, веома кратак, али — он уме да буде кратак. Онде, где многи новији логичарп иишу читаве списе, он уиотреб.Бгје свега неколико речи нли реченпца, али таквпх, којима је све речено, као тпто је нпр. решење имаерсоналних судова у примеру: грми — атмос®ера (стр. 42). 'Гако кратко, са неколпко речи и — што је много, много важније — са по неколнко одличиих примера, обрађене су и поједине врсте закључивања: и непосредног (нпр. обртањем, нреокретањем итд.; стр. 45) и силогистичког (стр. 50 и даље). Попекад је пишчева краткоћа претерана, на штету ствари, као што је ппр. говор о хипотези и теорпји (стр. 75), о којима овде сазнвјемо веома мало. Међутим, и ако је овако мала ова Логпка, ииак писац додаје важнијим параграФима по јодан подпараграФ: Историјско, износећи укратко важнпје етапе у развићу .лотичпог нроблема (нпр. стр. 14, 32, 33, 35). А корист од тога није потребно нарочито истицати. У појединостима би се ппсцу могла учинити још ио гдекоја замерка.; али само заборављајући његове основне мисли које смо овде изнели. Нпр. постанак појма, како га је писац изложио (стр. 18), могао бп се са психолошког стаповнпшта крптиковатп. Али писцу п није стало до психолошког пптања о постанку, већ до аначења (готовог) појма. А са чисто логичког становпшта ппсац нам зна рећп о појму и најновије ствари. Тако не могу довољно да нагласим новиау п значај параграФа :Функционални, законски иојмови (стр. 23). које писац додаје класнпм (или, како он вели, родним) појмовима, као од њих са свии различне појмове који не постају апстракцпјом. То одвајање су истина и други чинпли ; али начин, на који писац, као што ћемо мало ниже видети, ове појмове примењује и доводи у везу с идентичношћу, заслужује иајвећу н.пкњу, јер је, колико ја знам, са свим нов и обећава врло много. Овпм параграфом нпсац нас смело уводи у најтеже проблемс Логике која неће да буде само аналитична, Формална, тако рећи празна, без садржаја. Има још таквих иараграФа које, са обзиром на њихову важност, пе могу, чппп мп се, довољно похвалити, јер они раснрављ.1Ју највиша п последња нитања Логпке, Науке, знања и људског мпшљења у опште. Такви су нараграФи: искуствени /емиирички) закони и закони мишљења (стр. 9), логичко и исихолошко мишљење (стр. 12), реална дефиниција (стр. 65, 66), па онда, парочито, основни прпнцпп свега мишљења, идентичност (ргае<Нса1ит тев! 8и1|1вс(:о, стр. 29), која у овој Логици игра највоћу улогу. Најзад, поновићемо и овде већ поменуте, дивно обрађене основе Еантовог крптицизма: појмове априоран и апостериорагг, апалитичке и синтетичке судове, Формалпу и материјалау истину (закони мичлљења и за.кони ствари , стр. 35), итд. Много што шта бих овде најрадије иреписао од речи до речи, да би читаоци видели необично лак и јасан начин, на који нисац одговара на ова тешка питања. Алп ће бпти доста читаоца на то учннити иажљивпм. Нема, попављам, ниједпог важннјег логнчког проблема, који писац није поставио једпнствено кратко и, ако је могућно, исто тако решпо или оставио различне (исторпјске) одговоре један поред другог, не одлучујући ни за ни против, као ннр. у питању : откуд јединство родним иојмовима (стр. 25)? Говорећи о закључку, писац не заборавља оне веома важне закључке кбји су исто тако Формално истпнити као и силогизми, иа ииак нису силогизми, као што су сви они закључцп који почивају на опажању, нарочито