Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУГА

731

ће се земља, чим се за то укаже могућност, цридружити општој струји која води основној реорганизацији математичке наставе према данашњим погледима и потребама.

И. И. СРЕЖЊЕВСКИ НА СЛОВЕНСКОМ ЈУГУ И У СРБИЈИ 1841 — ЕТНОГРАФСКИ И ИСТОРИЈСКИ ПРИЛОЗИ —

(Свршетак) У месту Прутни сели су на чамац те су преко мора прешли у Привлаку (ВгетПадиа) на копно далматинско. Привлака, као и Нин (Л т опа) у који су одмах по том стигли, стоји у „равним Котарима", идући ка Задру: камена је мало, дрвља доста, а Велебит се у даљини издиже као град. У Нину су видели народну светковину: долазио је епископ; ту се пуцало, певало и играло у колу. ,То су савршено друкчији људи, ти Далматинци, и по лицу и по оделу и по пријему, и то људи који се не могу посматрати без уважења, без особитога задовољства." Рано у зору 24 јуна продужише • пут и стигоше у Задар. Овде прво нознанство учинише с православним трговцем Медовићем, а друго с православшш попом. Чинили су и неке походе лицима католичке цркве, али слабо кога нађоше дола. Задар им се приказао као врло поиталијањен град: само сељаци, када дођу на пазар, говоре народпим језиком и зову се Власима. Илирски се предаје у семинарији али безуспешно. И духовенство се задовољава да говори италијански и то исквареним наречјем млетачким. У књижарама — има их две — нема никаквих словенских књига осем, може бити, Српско-далматинског Магазина. Знаменитија је ту личност проФесор илирског језика Кузманић: ,он одлично зна далматински језик и труди се око састављања речника, у комс ће бити само народне речи. Кузманић је за тај речник већ сабрао огромну грађу. Слушати Кузманића — права јенаслада: он.језиком далматинским влада.као Канова длетом и мрамором". Оставивши Задар, који га ииак није могао задовољити, Срежњевски је готово цео тај дап, без Прајса, провео на блиском острву Уљану, гдо се и при месечини возио по мору. Ту је манасгир, ту је и једна кућа Медовића, где се частио сиром, вином, кавом и слушао песме. Прелазио је и на острво Лукрано, које се и зими зелени и где је у крчми такођер слушао народне иесме. Био је и на гори Св. Михаила; ту је био „град хрватскога цара, како вели иредање"; ту су