Просветни гласник

744

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

путовању, знао је показати и неко интерееовање за филологију , а при поласкује замолио Срежњевскога да му у бележницу упише сво.је име. Од паше одоше кнезу Михаилу. „Висок, леп, не особито здрав младић, мпло образовап али врдо добар". Енез је имао па себи руски мундир, који је уведсн и у во.јску. Говорили су о забавама, које млади кнез мисли завести у двору ове зиме која настаје; било је речи и о установи нозоришта, за које се кнез веома интересује. Срежњевски му је изнео практичан преддог да се најпре нроба са бољим дилетантима. За тим су походили кнегињу Љубиду. „Умна старица, и ако проста". — Били су и код митроподита Петра. „Учен, образован човек, који се стара о просвети духовепства". Ту се није пушило, алч кава није изостала. Тога је дана био на ручку код Јеврема, којом сс приликом познао са свом породицом његовом т. ј. са четири кћери, од којих је једна удата, а три су девојке: једна од ових, Анка, била је недавно и у Бечу. Све се три носе европски, али се у говор пуштала само Анка која „српски говори прекрасно". Ту су му нрошла. два часа врло пријатно; по том је дошао и кнез, после чега је Срежњевски ускороотишао. Једног је од идућих дана био на ручку и код Министра Просвете, походио је основне школе и Лицеј, па је опет ишао Министру и на вечеру. Срежњевски је у Београцу био 1—7 октобра. „Правитељство% сазнавши да се Надеждин, који је са свим скоро ишао по Србији,жално на многе неуредности, није хтело да такво утиске понесе и Срежњевски, те му је за проводника одређен био чиповник Мииистарства Унутрашњих Дела С. Милодраговић, млад човек, родом Херцеговац, који је био и у Далмацији и Босни а добро зна и Србнју. Срежњевски вели да му није нознато како је то било, али је видео да је „правитељство" нримило на себе бригу и о путпичким издацима. „То ми се чини не само необично него и неприлично". Прво, сачувано, писмо његово из Србије иисано је „у .Јужничкој Механи", близу Крагујевца, а почиње га срнским народним стихом : „На кољену ситну књпгу пишем". — „Србија је прекрасна земља; поља плодна, шуме много, виногради, рогата стока, овце, свиње добро ужирене, свега у изобиљу — а по друму наилазите тек на механе, док су села подалеко разбацана, кућица овде, кућица онде; рекао би човек да у овој земљи и нема народа, а међутим у Србији живи миЛ-Ион душа! Ово је склањање свста без еумње носледица турскога владања. И по механама се види да су земљом до скора владали Турци: оне су постројене на турски начин, без столова и столица, без ножева и виљушака, и — нарочито — без женскиња". У механи