Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛХУРА

743

Трећега је дана наробродом сишао у Земун, а из Земуна — у Београд... Кад је из Земуна гледао Београд, у њему се појавида двогуба жеља да га походи. А нада је, вели, расла и испунила се. 0 томе говори као о јави лепога сна. Ваљало му је унапред се одлучити да у карантину проведе десет дана по повратку. „Нисам могао не пристати, и то радо, да тим десетодневним затвором платим путовање по Србији, у толпко пре што ја имам шта радити и за то време, нити ће ти дани бити за мене изгубљени". Октобра 1 сео је у чамац са три војника возара и два чиновника пратиоца. Приспевши обали, војници су изнели и на песак оставили његов пртљаг, чиновници су се са њим опростили и одмах се вратили, не смејући се, из санитарних обзира, мешати са Београђанима. Одмах му се пријавио један момак, Србин, и ионудио му своје усдуге. Отишао је прво у руски конзулат. Руски је конзул у Београду онда био Герасим Васиљевић Вашченко, који га је примио лепо, послао да му траже стан а њега задржао на ручак. За ручком се познао и са госпођом Вашченковом: „премила жена, само штета што је — без носа". После подне у пет часова дошао је у његов стан конзул да заједно походе Јеврема Обреновића. „Дом ирекрасно намештен и украшен". Јеврем није био код куће, већ само његова жена. Походили су и Димитрија Тирола, књижевника и у раније доба учитеља у кнежеву дому. Тирол је човек од најлегппих услуга. Са њим је шетао и разгледао варош, па су ишли Вашченку на чај. Описује положај тврђа»е и вароши и мајци шаље нанрте од свега. И у ранијимЈе писмима Срежњевски радо цртао. , У вароши су улице криве, доста уске, кућице прилично сиромашне, већином дрвене, а има и неколико нових и лепих. Џамија је пуно, цркава — само једна али споља изгледа прекрасна. Другога језика сем српскога готово је немогућно чути. Међу тим виши кругови почињу говорити и руски. Вашченко и жена му говоре српски а Срби, кад са њима разговарају — руски..." Сутра дан је с Тиролом поново ишао Јеврему; по том су били код неких чиновника, у штампарији и т. д. Трећег је дана правио важпе походе. Са Вашченком је ишао паши у град. Паша је човек од четрдесет година и од три туга, а дочекао их је — клањајући се. Одело му је шаречо: маџарска атила и црвена капа налик на козачку. Кад су сели на диван, паша је говор отпочео Француски, али како му је то тешко ишло, окренуо је турски. Вашченко говори турски, теје за Срежњевскога био тумач. Соба је намештена мешовито турски и европски. Служење је отпочето елатким; за тим су дошди чибуци и кава. На питање Срежњевскога о наргилама, које никада дотде није видео, паша нареди те их донесоше. Паша је распитивао о његову 51*