Просветни гласник

742

НРОСВЕТНИ ГЛАС1ШК

продазе кроз чистидиште. На ручку је био код Брлића у винограду, јер је тога дана била берба. Трећег је дана путовао у Винковце. „Славонија — вели — свуда једна и иста: прекрасна". Народ је одевен не богато а.ш чисто, а међу девојкама има нуно правих лепотица. Винковци су мала војничка варош. „Пост-мајстор" је уједно и кавеџија. Иначе ту се познао с књижевником Матом Топаловићем, Славонцем (| 1861), који је био особито одушевљен илирском идејом. Из Винковаца је отишао у Вуковар, одакле је започео излете по православним Фрушкогорским манастирима. Има их, вели, тринаест, сви су више или маље богати, „а основани су од српских владалаца у време првих турских нападаја". Био је — 25 септембра — на ручку у Привиној Глави, а ноћио је у Кувеждину који му се особито допао. Игуман је стар и добар човек. „Берба је, свн раде, сви певају, сви су весели и — пијани". Из Кувеждина је шиао у Шишатовац. „Пут води по равници, лево су Фрушкогорски огранци, а десно и напред простиро се огромна равница, позната под именом Равнога Срема. Далеко се надесно, преко Саве, виде српске горе Цер и Ваљево(!)". Архимандрит га је примио врло ласкаво. Разгледао је цркву, ризницу, библиотеку. „У црквп почивају остаци цара срнског СтеФана Уроша; они су већ триста година ту". По ручку је походио Бешеново. „Црква је врло стара, али каквих особитих древности нема. За то је настојатељ протосинђео млад и леп човек, који подсећа на црногорскога владику; пријатан је и образован". Од Бешенове до Митровице на Сави непун сахат. И ту је био у недељни дан. Иначе, враћајући се говору о манастирима, вели да сваки калуђер у Фрушкој живи „као бубрег у лоју". За време бербе износе се на пут маиастирске каце и крај њих икона, те народ љуби икону и баца грожђе у кацу, као побожан прилог манастиру. Из Митровице је преко Руме и Ирига походио Опово, Гргетег и Крушедол. Овде су за вечером пили у здравље честите мајке путника Срежњевскога. Сутра дан је два сахата разгледао библиотеку, у којој има знатних рукописа и других старина. У десет је часова, 28 септембра, пошао и за сахат стигао у Карловце. Пут и изглед прекрасни. Ту је походио директора гимназијског Гершића. Митрополит Станковић био је умро а други није још изабран, те је иопечаћена библиотока и све остало што припада двору митрополијском. Саборна је црква „врло, врло лепа и велика". Сама је варош врло — нечиста. Истога је дана био и у Варадину и у Новом Саду. Овде је походио Јована Хаџића — Милоша Светића — са чијом је породицом провео цело вече. Сутра дан се познао с Петром Јовановићем (рођ. 1810), директором новосадске гимназије и уредником „Бачке Виле", и са др. Јанком ШаФариком.